„КАША“ У КУЛТУРИ И ЛЕКСИЧКОМ СИСТЕМУ СРПСКОГ И РУСКОГ НАРОДА

Наслеђе 50 (2021), стр. 211-226

АУТОР(И): Рајна М. Драгићевић

Е-АДРЕСА: rajna.dragicevic@fil.bg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2150.211D

САЖЕТАК:

Како би се показао значај каше као најстаријег јела словенских народа, а самим тим и једног од културолошких концепата  у словенским културама, на почетку рада се наводе релевантни закључци етнографских, историјских, етнолингвистичких и етимолошких истраживања о каши. Циљ истраживања је утицај важности каше у свакодневици Словена на статус лексеме којом се она именује у два савремена словенска језика – српском и руском. Након извршене упоредне анализе, закључује се да лексема каша ни у једном од ова два језика нема богату полисемију, деривацију и фразеологију, али се њен значај огледа у значењској подспецификованости и еталонском статусу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

каша, културолошки концепт, еталон, основни лексички фонд, српски језик, руски језик

ЛИТЕРАТУРА:

  • Bragina i dr. 2008: М. А. Брагина, В. В. Дронов, Н. А. Красс, В. П. Синячкин, Е. Ф. Тарасов, Лингвокультуроведческие аспекты формирования языкового сознания иностранных студентов в процессе изучения русского языка, Москва: Россйский универзитет дружбы народов.
  • Valencova 1997: М. М. Валенцова: „Каша в обрядности Славян”, Кодови словенских култура 2, 18–30.
  • Vježbicka 2017: А. Вежбицкая, Понимание культур через посредство ключевых слов, Москва: ЛитРес.
  • Dragićević 2008: Р. Драгићевић: „О значењској подспецификованости на примеру лексеме основа”, Јужнословенски филолог LXIV, 123–134.
  • Dragićević 2018: Р. Драгићевић, Српска лексика у прошлости и данас, Нови Сад: Матица српска.
  • Zinovjeva, Jurkov 2006: Е. И. Зиновьева и Е. Е. Юрков, Лингвокультурология, Санкт-Петербург:         Санкт-Петербургский                   государственный университет.
  • Ivić 2005: Милка Ивић: „Значењска подспецификованост лексеме ствар”, О речима, Београд: ХХ век, 73–83.
  • Maslova 20073: В. А. Маслова, Лингвокультурология, 3-е издание, Москва: Академия.
  • Mršević radović 1987: Д. Мршевић Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет.
  • Nikolić 2017: В. Николић: „Лингвокултуролошка слика куће у речницима српског језика”, Књижевност и језик, LXIV/1–2, 117–136.
  • Panić 2014: A. Панић, Полисемија, деривација и фразеологија лексеме око, необјављени мастер рад одбрањен на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
  • Stefanović 2015: М. Стефановић: „О дометима експерименталних метода у опису језичке слике света:  асоцијативно  поље  као  извор  података  (на материјалу стимулуса хлеб у руском и српском језику)”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 58/2, 65–85.
  • Trubačov 2004: О. Н. Трубачев: „Из истории названия каш в славянских языках”, у: О. Н. Трубачев, Труды по этимологии, Т. 1, Москва, 2004. С. 714–744. (Рад је први пут објављен 1960. године: О. Н. Трубачев «Из истории названия каш в славянских языках», Slavia. 1960. Roč. 29, seš. 1. S. 1–30).
Извори
  • Vuk 1852: В. Стефановић Караџић, Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, Беч: Штампарија Јерменскога намастира, 1852.
  • Moskovljević 1990: М. Московљевић, Речник савременог српскохрватског књижевног језика са језичким саветником, друго издање, Београд: Apolon.
  • RJAYU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1880–1976.
  • RMS: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI, Нови Сад: Матица српска, 1967–1976.
  • RSANU: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–XXI, Београд: Српска академија наука и уметности, 1959–.
  • RSJ: Речник српскога језика, друго издање, Нови Сад: Матица српска, 2018. Skok, P. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971–1974.
  • СД: Владимир И. Даль, Толковый словарь живого великорусского языка, I–IV, Москва: Общество любителей российской словесности, 1863–1866.
  • СДЭС: Славянские древности: Этнолингвистический словарь, под ред. Н. И. Толстого, 1– 5, Москва: Международные отношения, 1995–2012.
  • СО: С. И. Ожегов и Н. Ю. Шведова, Толковый словарь русского языка, 2-е издание, Москва: РАН, Институт русского языка, Российский фонд культуры, 1995.
  • СПМ: Юрина, Е. А. (ред.), Словарь русской пищевой метафоры, Выпуск первый: Блюда и продукты питания, Томск: Томский государственный университет, 2015.
  • СУ: Толковый словарь русского языка, I–IV, под ред. Д. Н. Ушакова, Москва: Государственный институт „Советская энциклопедия”, 1934–1940.
  • SrWaC: https://www.clarin.si/noske/run.cgi/corp_info?corpname=srwac&struct_ attr_stats=1.