АУТОР(И): Горан М. Максимовић
Е-АДРЕСА: goran.maksimovic@filfak.ni.ac.rs
DOI: 10.46793/NasKg2150.027M
САЖЕТАК:
У огледу је указано на значај који су српски свештеници и монаси имали у стварању нове српске књижевности (18. и 19. вијек): од генерације Рачана (с краја 17. и са почетка 18. вијека), преко Јована Рајића, Доситеја Обрадовића и Петра II Петровића Његоша, па све до четворице митрополита: Ђорђа Николајевића, Михаила Јовановића, Серафима Перовића и Саве Косановића. Посебна аналитичка пажња усмјерена је међу њима на Јована Рајића, Доситеја Обрадовића и Петра II Петровића Његоша, јер су створили најзначајније и поетички најкреативније дјело. На примјеру Доситејевих дјела написаних на народном језику: Живот и прикљученија (1783–1788), као и Совјета здраваго разума (1784), те његових родољубивих стихова: Пјесна о избављенију Сербије (1789), Пјесна на инсурекцију Сребијанов (1804) и Пјесна о љепотама Сербије (1807), указано је на улогу и значај овога писца у стварању нове српске књижевности, као и цјелокупног српског родољубивог пјесништва 19. вијека. Из Његошевог књижевног стваралаштва посебно су издвојени филозофско-религијски спјев Луча микрокозма (1845), драмски спјев Горски вијенац (1847), као и кратке лирске пјесме: „Ода сунцу спјевата у ноћи без мјесеца”, „Мисао”, „Филозоф, астроном и поета”, који су одиграли важну улогу у поетичкој синтези предромантичарских и конститисању романтичарских стилских црта у српској књижевности прве половине 19. вијека.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
српска књижевност, српски православни монаси, српски православни свештеници, мемоари, путописи, бесједе, филолошке расправе, историографске студије
ЛИТЕРАТУРА:
- Grbić 2017: Д. Грбић, „Лек против неправде доктора самоука”, предг. у књизи Јован Рајић, прир. Драгана Грбић, Десет векова српске књижевности, књига бр. 17, Нови Сад, 79–94.
- Deretić 1994: Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, треће, прерађено и допуњено издање, Нови Сад: Светови, 346 с.
- Deretić 1997: Ј. Деретић, Поетика српске књижевности, Београд: Филип Вишњић, 421 с.
- Dučić 15004/4, Аутобиографија Нићифора Дучића, Архив САНУ, Заоставштина Нићифора Дучића, 15004/4.
- Lompar 2010: М. Ломпар, Његошево песништво, Београд: Српска књижевна задруга, с. 153–205.
- Kovačević 2009: В. Ковачевић, Књижевни рад Јоаникија Памучине и културне прилике код Срба у Херцеговини у доба националног буђења (40-их до 70-их година 19. века), Пале: СКПД Просвјета.
- Kosanović 2021: С. Косановић, „Српске старине у Босни”, Љетописи, прир. Војо Ковачевић, Едиција Српски писци у Босни и Херцеговини, књига 6/1, Бања Лука: Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, стр. 271–277.
- Maksimović 2004: Г. Максимовић, „Доситеј Обрадовић као пјесник устанка и традиција српског родољубивог пјесништва у ХIХ вијеку”, Први српски устанак у књигама 1804-1813, Зборник радова, Београд: Народна библиотека Србије – Друштво за историју и теорију књиге и читања – Библиотека града Београда, с. 61–74.
- Maksimović 2005: Г. Максимовић, „Љубавна лирика српског романтизма”, предг. у Никад није вито твоје тело, антологија љубавне лирике српског романтизма, Београд: Српска кињижевна задруга, с. 5–30.
- Maksimović 2013: Г. Максимовић, „Монашка самосвијест (Митрополит Ђорђе (Георије) Николајевић”, Заборављени књижевници, коло десето, књига 27, Пале: Просвјета, с. 20–23.
- Maksimović 2015: Г. Максимовић, „Однос периферије и центра у новој српској књижевности”, Исходишта, год. I, број 1, Темишвар-Ниш, стр. 177–184. Maksimović 2021: Г. Максимовић, „Архимандрит Нићифор Дучић између историографије и књижевности”, предг. у књизи: Нићифор Дучић, изабрана проза, приредио за штампу: Горан Максимовић, Библиотека „Српска књижевност у Босни и Херцеговини”, књига 11, Бања Лука: Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, стр. 9–34.
- Njegoš 2010: Петар II Петровић Његош, прир. Миро Вуксановић, Десет векова српске књижевности, књига 30, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 419 с.
- Pavić 1976: М. Павић, Језичко памћење и песнички облик, Нови Сад: Матица Српска, с. 191–260.
- Pavić 1983: М. Павић, Рађање нове српске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.
- Slijepčević 1991: Ђ. Слијепчевић, Историје српске православне цркве, књига друга, Од почетка 19. века до краја Другог светског рата, Београд: Бигз 1991, стр. 495–497.
- Skerlić 1997: Ј. Скерлић, Историја нове српске књижевности, прир. Јован Пејчић, Београд: Завод за уџбенике.
- Stefanović 2008: М. Д. Стефановић, „Први еп у српској књижевности као пародија јуначког епа”, поговор у књизи: Јован Рајић, Бој змаја са орлови, прир. Мирјана Д. Стефановић, Београд: Службени гласник, с. 109–126.