АУТОР(И): Тања П. Којић
Е-АДРЕСА: tanjakojic2017@gmail.com
DOI: 10.46793/LIPAR80.121K
САЖЕТАК:
У раду се истражује мотив егзила у роману Музеј безувјетне предаје Дубравке Угрешић. Акценат је на великом утицају егзила на конструисање идентитета у периоду послијератне трауме. Тематика измјештености из простора истости прожима цијело дјело, које у своје средиште поставља питање идентитета. На основу теоријских поставки имагологије и постмодерних теорија о идентитету посматра се нарушавање концепта колективног идентитета произашлог распадом Југославије, али и индивидуалног идентитета који је поремећен. Егзил у овом роману значи укидање простора идентитета, јер се субјекат налази у неуоквиреном времену и простору. Индивидуално искуство егзиланта увијек се доводи у везу са колективним идентитетом, јер је ријеч о заједничком губитку. Анализом мотива егзила дошло се до закључка да су приче у овом роману Дубравке Угрешић, приче о појединцима између којих не долази до стварања осјећаја заједништва.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
егзил, Музеј безувјетне предаје, Дубравка Угрешић, имагологија, идентитет, фрагментарност
ЛИТЕРАТУРА:
Извор
- Ugrešić 2008: D. Ugrešić, Muzej bezuvjetne predaje, Beograd: Fabrika knjiga.
Литература
- Gažić T. Oblikovanje ženskog identiteta u Muzeju bezuvjetne predaje i Ministarstvu boli D. Ugrešić. ‹https://repozitorij.ffos.hr/islandora/object/ffos%3A4288/datastream/PDF/view›. 15.05.2022.
- Гвозден 2001: В. Гвозден, Полазишта и циљеви имаголошког проучавања књижевности, Нови Сад: Зборник Матице српске за књижевност и језик, 49, 1-2, Нови Сад, 11–223.
- Живанчевић-Секеруш 2009: И. Живанчевић-Секеруш, Како описати различитост? Слика Другог у српској књижевности, Нови Сад: Филозофски факултет.
- Zlatar 2004: A. Zlatar, Pisanje u egzilu/azilu. Muzej Bezuvjetne predaje i Ministarstvo boli u kontekstu proze Dubravke Ugrešić, u: A. Zlatar, Tekst, tijelo, trauma. Ogledi o suvremenoj ženskoj književnosti, Zagreb: Naklada Ljevak, 119–138.
- Јовановић 2006: Н. Јовановић, Мотив три жене у Музеју безувјетне предаје Дубравке Угрешић, Београд: Реч, 74, Београд, 107–126.
- Korljan-Bešlić, J. Ironija u prozi Dubravke Ugrešić. ‹http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/5934/1/Korljan%20Be%C5%A1li%C4%87,%20Josipa.pdf›. 15.05.2022.
- Korljan, Škvorc 2011: J. Korljan, B. Škvorc, Upisivanje ženskosti u popularnu/fantastičnu/političku teksturu gledišta – o prozi Dubravke Ugrešić, Zbornik radova Filozofskof fakulteta u Splitu, Split: Filozofski fakultet, 65–84.
- Ladányi 2008: I. Ladányi, Mapiranje egzila u Muzeju bezuvjetne predaje Dubravke Ugrešić, Rijeka: FLUMINENSIA, 20, 1, Rijeka, 119–138.
- Lukić 2006: J. Lukić, Imaginarne geografije egzila: Berlin i Rijeka kao fikcionalni toponimi u prozi Dubravke Ugrešić i Daše Drndić, u: Ž. Benčić i D. Fališevac (ured.), Čovjek, prostor, vrijeme: književnoantropološke studije iz hrvatske književnosti, Zagreb: Disput, 461–476.
- Милановић 2012: Ж. Милановић, Два писца и Други, Београд: Службени гласник.
- Милановић 2019: Ж. Милановић, Књижевност и идентитет: између потчињености и слободе, Београд: Службени гласник.
- Said 2005: E. Said, Razmišljanja o egzilu. ‹http://www.zarez.hr/clanci/razmisljanja-o-egzilu›. 15.05.2022.
- Свирчев 2010: Ж. Свирчев, Ах, тај идентитет: деконструкција родних стереотипа у стваралаштву Дубравке Угрешић, Београд: Службени гласник.
- Ugrešić 2000: D. Ugrešić, Pisati u egzilu, Beograd: Reč: časopis za književnost i kulturu. 60(6), Beograd, 97–109.
- Ugrešić 2002: D. Ugrešić, Kultura laži (antipolitički eseji), Zagreb-Beograd: Konzor-Samizdat B92.