АУТОР(И): Јелена М. Младеновски
Е-АДРЕСА: jelenamladenovski@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/LIPAR79.219M
САЖЕТАК:
Успаванка као устаљена културна пракса и репродукција културе у свим народима, од епохе романтизма почиње да се користи и као музички жанр. Многи композитори 19. и 20. века који су били подстрекнути децом, у своје стваралаштво укључују и тематику успаванке као незаобилазни извор надахнућа. С обзиром на то да излази из оквира једне епохе, жанр успаванке гради засебан музички стил, у којем се одређене формално-експресивне стратегије могу препознати на одговарајућем генерализованом нивоу. Примарни задатак у раду представљаће управо идентификовање модалитета музичких значења која се у минијатурама под називом Успаванка, али и комадима са неодређенијим називом Прича, показују као блиска. Препознате стратегије биће категоризоване према семиотичком приступу музичком значењу Роберта Хатена (Robert Hatten), са акцентом на концепту музичког геста, који ће, самим тим, чинити полазну и основну аналитичку методу.
Корелација између два опозициона поља – музичке структуре и музичког израза које Хатен поставља на централно место, подразумева, дакле, илустрацију међузависности херменеутике и структурализма. Оваква, дуална метода, у оквиру релативно малог аналитичког узорка, показала се као веома сврсисходна у приказивању високог степена симиларитета у начину обликовања тематски сродног музичког материјала.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
успаванка, музички стил, гест, експресивни чин, херменеутички прозор, Р. Хатен
ЛИТЕРАТУРА:
- Аћин 1975: Ј. Аћин, Изазов херменеутике, Београд: ДОБ.
- Беланчић 1991: M. Belančić, Strategije tumačenja: Rikerovo shvatanje hermeneutike, Novi Sad: Svetovi.
- Далхаус 1983: C. Dahlhaus, Foundations of Music History, Cambridge: Cambridge University Press.
- Јовановић 2012: Г. Јовановић, Интерпретативни светови психологије, Београд: Плато books.
- Крејмер 1946: L. Kramer, Music as Cultural Practice, California: University of California Press.
- Младеновски 2019: Ј. Младеновски, Успаванка као оличење спокоја и нежности у уметничкој музици за децу, у: Б. Мандић, Ј. Атанасијевић (уред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. III, Рођење у музици, Крагујевац: Филолошко- уметнички факултет, 145–156.
- Музичка енциклопедија 1977: Muzička enciklopedija, sv. 3, Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod.
- Потерјахин–Антоновић 2018: Т. Потерјахин–Антоновић, Успаванке, Књижевни часопис Омаја (осн. 2007) – рубрика Омајин вајат. ‹http://www.omaja.rs/omajin- vajat/uspavanke›. 15.10. 2018.
- Сан, Encyclopedia Britannica. ‹https://www.britannica.com/science/sleep›. 17. 9. 2018.
- Трејтлер 1997: L. Treitler, Language and the Interpretation of Music, in: J Robinson (ed.), Music and Meaning, London: Cornell University Press, 23–56.
- Хатен 1994: R. S. Hatten, Musical Meaning in Beethoven Markedness, Correlation, and Interpretation, Bloomington: Indiana University Press.
- Хатен 2004: R. S. Hatten, Interpreting Musical Gestures, Topics, and Tropes: Mozart, Beethoven, Schubert, Bloomington: Indiana University Press.
- Хатен 2005: R. S. Hatten, Four Semiotic Approaches to Musical Meaning: Markedness, Topics, Tropes, and Gesture, u: M. Barbo (ured.), Muzikološki zbornik, zv. XXXXI, vol. 1, Ljubljana: Oddelek za muzikologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 5–30.
- Црњански 2010: Н. Црњански, Од геста до значења у музици: кроки теорије о музичком гесту, Нови Сад: Зборник Матице Српске за сценске уметности и музику, бр. 43, Нови Сад, 23–32.