ЛЕОПАРДИЈЕВА ПОЕЗИЈА КАО АУТОНОМНИ СТВАРАЛАЧКИ ЧИН У КОНТЕКСТУ ИДЕОЛОШКИХ ОПТИМИЗАМА 19. ВЕКА

Липар 78 (2022), (стр. 183-193)

АУТОР(И): Данијела М. Јањић

Е-АДРЕСА: danijelajanjic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR78.183J

САЖЕТАК:

Непролазност поезије Ђакома Леопардија лежи у аутономији његовог стваралаштва, које се јасно одваја од оптимизама његовог доба и издваја као песимистично, али се не може у потпуности одредити ни као такво. На примерима песничких састава Ноћна песма једног пастира луталице у Азији и Жуква или цвијет пустиње, у овом раду се указује на поруке које Леопарди оставља читаоцима кроз примећивање лепоте у природи где је положај човека неизвестан и без очекиваног значаја. Кроз њих се кристалише Леопардијева поетика као одговор на оптимизме његовог доба и као позив читаоцу да се не зауставља на копрени песимизма која прекрива Леопардијеву мисао. Сагледана у таквој потпуности, Леопардијева поезија показује се као аутономни стваралчки чин песника који је желео да у поезији сачува лепоту.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Ђакомо Леопарди, оптимизми 19. века, аутономија песничког стваралаштва, лепота поезије

ЛИТЕРАТУРА:

  • Де Санктис 2006: F. De Sanctis, Storia della letteratura italiana, introduzione di R. Wellek, note di G. Melli Fioravanti, Milano: Mondolibri.
  • Леопарди 1964: Đ. Leopardi, Pesme i proza, izbor, beleške i pogovor S. Musić, Beograd: Rad.
  • Леопарди 1998: Ђ. Леопарди, Почивај заувек уморно срце моје, избор, превод и белешке Д. Мраовић, Београд: Verzal Press.
  • Леопарди 2005: Đ. Leopardi, Zibaldone misli, prevod, pogovor i beleške A. V. Stefanović, Beograd: „Filip Višnjić”.
  • Леопарди 2008: Đ. Leopardi, Mali moralni ogledi, prev. i prir. A. V. Stefanović, Beograd: „Filip Višnjić”.
  • Милутиновић 1930: Н. Милутиновић, Ликови из страних књижевности, Београд: Издавачка књижарница „Скерлић”.
  • Павловић, 2003: М. Павловић, Белешке о песницима, у: М. Павловић (саставио), Песништво европског романтизма: антологија, Београд: Гутенбергова Галаксија, 371–385.
  • Узелац 2011: Н. Узелац, Песник филозоф, у: Ђ. Леопарди, Дневник прве љубави & Мисли, прев. Н. Узелац, Београд: Службени гласник, 137–140.