ПАРАДОКСИ КЊИЖЕВНЕ НАЦИОНАЛНОСТИ: СЛУЧАЈ БРАЋЕ ДИЗДАР

Липар 78 (2022), (стр. 45-61)

АУТОР(И): Весна М. Тријић

Е-АДРЕСА: trijicvesna@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR78.045T

САЖЕТАК:

Циљ овог рада био је да прецизира начине на које се појам књижевна националност може користити у националној књижевној историји и ретроспективној библиографији. Као репрезентативан, изабран је пример браће Диздар, од којих је старији, Хамид, за живота важио за српског, а млађи, Мак, за хрватског писца. Пример је затим детаљно размотрен: анализирани су случајеви посредног и непосредног националног самоодређивања Хамида и Мака Диздара. Указано је да су се њихови ставови о сопственој националној припадности кроз живот мењали у складу са друштвенополитичким околностима. Показано је да су се обојица у свом литерарном и културнополитичком раду кретала између српског и хрватског националног идентитета, с тим да се поједини аспекти њиховог укупног ангажмана данас уклапају и у концепт бошњачке националности, који за њиховог живота није постојао. Констатовано је да приписивање опуса браће Диздар само једној националној књижевној историји не би научно могло да буде аргументовано, као и да би једино применом појма књижевна националност југословенски период у историји наше културе на адекватан начин могао да буде књижевноисторијски и библиографски описан.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

књижевна националност, српска књижевна историја, српска ретроспективна библиографија, културна политика, национални идентитет, билитерарност

ЛИТЕРАТУРА:

  • Albahari, ur. 1981: Sarajevo u revoluciji. Т. 4, N. Albahari (ured.), Sarajevo: Istorijski arhiv.
  • Bataković 1996: D. Bataković, The Serbs of Bosnia & Herzegovina: history and politics, Paris: Dialogue.
  • Вранеш 2010: А. Вранеш, Основи теорије и историје библиографије, Бањалука – Београд: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске – Филолошки факултет Универзитета.
  • Деретић 1996: Ј. Деретић, Пут српске књижевности: идентитет, границе, тежње, Београд: СКЗ.
  • Dizdar, M. 1970: M. Dizdar, Marginalije o jeziku i oko njega, Sarajevo: Život, 11/12, 109–120.
  • Dizdar, M. 1971: M. Dizdar, Nemoćno praznoslovlje, Sarajevo: Oslobođenje, 8147, 5. Dizdar, M. 1981: M. Dizdar, Izabrana djela. Knj. 3, Sarajevo: Svjetlost.
  • Dizdar, H. 1932: H. Dizdar, Odgovor Aliji Nametku i Muniru Šahinoviću Ekremovu: povodom zabadanja u Slobodnoj riječi i Novom Beharu, Sarajevo: Jugoslovenska pošta, 907, 7.
  • Dizdar, H. 1944a: H. Dizdar, Muslimani i kršćani pod turskom vlašću u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Knjižara H. Ahmeda Kujundžića.
  • Dizdar, H. 1944b: H. Dizdar, Sevdalinke: izbor iz bosansko-hercegovačke narodne lirike, Sarajevo: Državna krugovalna postaja.
  • Dizdar, H. 1952: H. Dizdar, Ljubavne narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine, Sarajevo: Seljačka knjiga.
  • Dizdar, H. 1958: H. Dizdar, Bilješke o razvoju štampe u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Život, 7, 2/3.
  • Dizdar, H., 2008: H. Dizdar, Odabrani arhivistički i historijski radovi, Sarajevo: Istorijski arhiv.
  • Ильина, ред. 2012: Лексикон южнославянских литератур, Г. Я. Ильина (ред.), Москва: Индрик.
  • Јевтић 1941: Б. Јевтић, Данашње Сарајево показује живот готово у свима областима стваралачке културе, Београд: Политика 11792, 10.
  • Kajan 2020: I. Kajan. Hajka na Hamida Dizdara, hajka do smrti. INS: Bosnian News Service, 19. 2. 2020. Pristupljeno 14. 10. 2021.
  • KJK 1957: Dizdar Hamid, Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima, Beograd: Sedma sila.
  • Ломпар 2018: М. Ломпар, Дух самопорицања: прилог критици српске културне политике. У сенци туђинске власти, Београд: Catena mundi.
  • Михаиловић и др. 2016: Д. Михаиловић и др. Заточеници Голог отока: регистар лица осуђиваних због Информбироа, Београд: Архив Србије – Институт за савремену историју.
  • Nametak 1932: A. Nametak, O našem prosječnom novinaru, Sarajevo: Novi Behar 23/24, 325–326.
  • Nametak 1997: A. Nametak, Sarajevske uspomene, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
  • N.N. 1943: Komemorativna svečanost Ustaške vojnice u Kasindolu, Sarajevo: Sarajevski Novi list, 584, 3.
  • Ного 2013: Р. П. Ного, Запиши то, Рајко, Београд: „Филип Вишњић“.
  • Ridžal 2019: H. Ridžal, Veliki Hamid Dizdar – od ustaških premlaćivanja do Golog otoka, Sarajevo: Stav, 30. 12. 2019, 252–252.
  • Селинић 2017: С. П. Селинић, Србија и језички сукоб у Југославији 1967, Београд: Институт за новију историју Србије.
  • Тутњевић 2011: С. Тутњевић, Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, Београд: Службени гласник.
  • Filipović 1967: M. Filipović, Bosanski duh u književnosti – šta je to?, Sarajevo: Život 3, 3–18.
  • Hurem 1968: R. Hurem, Koncepcije nekih muslimanskih građanski orijentisanih političara o položaju Bosne i Hercegovine u vremenu od sredine 1943. do kraja 1944. godine, Sarajevo: Prilozi Insituta za istoriju radničkog pokreta 4, 533–548.
  • Šahinović Ekremov 1932: M. Šahinović Ekremov, Jedna nečasna rabota Jugoslovenske pošte obzirom na članak Hamida Dizdara. Sarajevo: Novi Behar, 23/24, 333–334.
  • Шешељ 2000: Процеси по приватној тужби пред Општинским судом у Сарајеву поводом објављивања текста ‘У цара Тројана козије уши’, Феноменологија балканског деспотизма, Београд: Српска радикална странка, 80–158.