АУТОР(И): Ђорђе Д. Лазаревић
Е-АДРЕСА: djakondjordje@gmail.com
DOI: 10.46793/LIPAR76.195L
САЖЕТАК:
У раду се примењују теоријске поставке виртуелне нарације и когнитивних теорија на роман Порушени идеали Светолика Ранковића. Ранковићев „психолошки роман“ и његови „трагични ликови“ показују своју заснованост у примерима контраприповести и негативне нарације. Приказивање унутрашњег склопа личности и отуђености које господаре Љубомиром- Леонтијем могу се сагледати у виртуелним световима који га враћају у прошлост, где он тражи инспирацију и оправдање својих идеала, али и који га воде ка будућности, пројектованој и замишљеној онако како ти идеали налажу. Отуђење Љубомира и Леонтије свој врхунац налази у примеру негативне нарације, где се унутрашња психолошка драма доводи до свог максимума.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
виртуелна нарација, контраприповест, негативна нарација, психолошки роман
ЛИТЕРАТУРА:
Извори и литература
- Бајац 2015: Љ. Бајац, Мотив отуђења у роману Порушени идеали Светолика Ранковића, у: Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са VI научног скупа младих филолога Србије, одржаног 22. марта 2014. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 2, 207–219.
- Деретић 2002: Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд: Просвета, 902–912.
- Јеремић 1987: Љ. Јеремић, Трагички видови старијег спрског романа, Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада; Београд: Институт за теорију књижевности и уметности.
- Милосављевић Милић 2013: С. Милосављевић Милић, Виртуелна прича као изазов наратолошком проучавању темпоралности, Наука и савремени универзитет 2, Ниш, стр. 11–20.
- Милосављевић Милић 2016: S. Milosavljević Milić, Virtuelni narativ: ogledi iz kognitivne naratologije, Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu; Novi Sad, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
- Ранковић 1900: С. Ранковић, Порушени идеали, Београд: Српска књижевна задруга.
- Скерлић 1964: Ј. Скерлић, Писци и књиге, књ. V, Београд: Просвета.