O ПРОНАЂЕНОМ И ИЗГУБЉЕНОМ СЕЋАЊУ И ИДЕНТИТЕТУ У РОМАНУ „АУСТЕРЛИЦ“ ВИНФРИДА ГЕОРГА ЗЕБАЛДА

Липар 75 (2021), (стр. 147-161)

АУТОР(И): Емилија П. Манчић

Е-АДРЕСА: mila.mancic@gmx.de

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR75.147M

САЖЕТАК:

Књижевност, сећање и идентитет представљају појмове који су постали неизоставни део савремених расправа у књижевним и културолошким студијама. Полазећи од теоријско методолошких приступа који у оквиру немачког говорног подручја заступају Астрид Ерл, Марион Гимних и Ансгар Нининг, циљ овог рада је да се у делу Аустерлиц (2001) В. Г. Зебалда испитају могућности, али и границе које има књижевност као медиј за представљање и изградњу сећања и идентитета. Такође, циљ је да се анализом укаже на значај који књижевност има када је реч о могућности да споји истовремено више различитих медија сећања, као и да се укаже на улогу књижевног сећања у културној меморији. В. Г. Зебалд се у својим делима на индиректан или директан начин, као у свом последњем роману Аустерлиц, који је овде предмет анализе, бави темама које су га заокупљале читав живот, наиме холокаустом и разумевањем новије немачке историје. Истраживање тако указује на различите медије и просторе сећања који за сврху имају наративну (ре)конструкцију идентитета главног протагонисте, али и на ограничене могућности наративног преношења трауматичне прошлости.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

сећање, идентитет, књижевно сећање, холокауст, В. Г. Зебалд

ЛИТЕРАТУРА:

Примарна литература

 

Зебалд 2001: W. G. Sebald, Austerlitz, Hansa Verlag.

Зебалд 2009: V. G. Zebald, Austerlic, prevela sa nemačkog Spomenka Krajčević, Beograd: Paideia.

 

Секундарна литература

 

Бал 2009: M. Bal, „Čitanje umjetnosti?” u: Purgar, Krešimir (ured.), Vizualni studiji: Umjetnost i mediji u doba slikovnog obrata, Zagreb: Centar za vizualne studije, 164– 165.

Барт 2004: R. Bart, Svetla komora – Nota o fotografiji, Beograd: Rad.

Бењамин 2006: V. Benjamin, O fotografiji i umetnosti, Beograd: Kulturni centar Beograd.

Егерс 2011: Ch.Eggers, Das Dunkel durchdringen, das uns umgibt. Die Fotografie im Werk von W.G. Sebald. Frankfurt a. M.

Ерл, Ниниг 2005: A. Erll, A. Nünning, Gedächtniskonzepte der Literaturwissenschaft (Media and cultural Memory/ Medien und Kulturelle Erinnerung), De Gruyter.

Ерл, Гимних, Ниниг 2003: A. Erll, M. Gymnich, A. Nünning, Literatur – Erinnerung – Identität: Theoriekonzeptionen und Fallstudien (Studies in English Literary and Cultural History (ELCH) /Studien zur Englischen Literatur- und Kulturwissenschaft (ELK), Taschenbuch.

Ерл 2005: A. Erll, Kollektives Gedächtnis und Erinnerungskulturen: eine Einführung, Stuttgart: Metzler Verlag.

Фукс 2004: A. Fuchs, Die Schmerzensspuren der Geschichte. Zur Poetik der Erinnerung in W. G. Sebalds Prosa. Köln: Böhlau Verlag.

Куљић 2006: T. Kuljić, Култура сећања, Beograd: Čigojа.

Линде 1993: C. Linde Life stories. The creation of coherence, New York: Oxford University Press.

Мозбах 2008: B. Mosbach, Figurationen der Katastrophe. Ästhetische Verfahren in

W.G. Sebalds „Die Ringe des Saturnund „Austerlitz”. Bielefeld.

Нихаус 2006: M. Niehaus, ”No Foothold. Institutions and Buildings in W.G.  Sebald s Prose”, In: Denham, S. / McCulloh, M. [Hg.] W.G. Sebald. History – Memory – Trauma. Berlin, New York, 315–333.

Шуваковић 2012: M.Šuvaković, „Arhiva građanskog rata/Arhiv: između stvarnosti  i fikcije , u: Umetnost i politika, Savremena estetika, filozofija, teorija i umetnost u vremenu globalne tranzicije, Beograd: Službeni glasnik.

Шуваковић 2012: M. Šuvaković, „Trauma holokausta, Belezi: rupe i praznine – film i arhitektura”, u: Umetnost i politika, Savremena estetika, filozofija, teorija i umetnost u vremenu globalne tranzicije, Beograd: Službeni glasnik, 181–193.

Шите 2011: U. Schütte, W.G. Sebald. Einführung in Leben und Werk, Vandenhoeck&Ruprecht.

Тејлор 1989: Ch.Taylor, Sources of the Self: The Making of Modern Identity, Cambridge: Harvard University Press.

Вајнберг 2006: M. Weinberg, Das „unendliche Thema“: Erinnerung und Gedächtnis in der Literatur/Theorie. Francke A. Verlag.

Видерсховен 1993: G. A. M. Widdershoven,”The story of life: Hermeneutic perspectives on the relationship between narrative and life history.” In: R. Josselson & A. Lieblich (Hrsg.), The narrative study of lives (Bd. 1). Newbury Park: Sage, 1–20.