РЕПРЕЗЕНТАЦИЈA ХРАНЕ У „ЗБОРНИЦИМА ЗАКОНА И УРЕДАБА ЗА КНЕЖЕВИНУ СРБИЈУ“ ИЗ ПЕТЕ ДЕЦЕНИЈЕ 19. ВЕКА

Липар 73 (2020), (стр. 145-157)

АУТОР(И): Јелена М. Павловић Јовановић

Е-АДРЕСА: jeca.pavlovic.krusevac88@gmail.com, jelena.pavlovic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR73.145PJ

САЖЕТАК:

У раду се бавимо анализом неких језичких и културолошких аспеката репрезентације хране у Зборницима закона, уредба и уредбених указа за Кнежевину Србију из 1840, 1845.   и 1847. године. Анализи се приступа са аспеката историјске анализе дискурса и ширег културолошког проучавања хране. Утврђено је да у прегледаним документима храна има маргинални статус. Разликују се основна храна, која се састоји од хлеба и прилога, и луксузна храна. Статус луксузне хране посебно се огледа у присуству лексема страног порекла у списковима намирница. Издвојена су три типа дискурса о храни: (а) економски дискурс; (б) дискурс државе као заштитника становништва и (в) медицински дискурс. Дискурс који управља другим дискурсима јесте дискурс државе као заштитника. Држава штити изворе хране, а посебно се издваја заштита сиромашних становника. Дискурс државе као заштитника надређен је и медицинском дискурсу. Медицински дискурс је најизраженији у Уредби за карантине и пограничне састанке, у којој карантинским уређењем доминира Фишлеова анксиозност сваштоједа. Држава се метафорички схвата као тело, а карантин је граничник у коме се проверава да ли је одређена храна носилац кужне заразе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

храна, 19. век, историјска анализа дискурса, правни стил, анксиозност сваштоједа

ЛИТЕРАТУРА:

Дувњак, Балетић 2017: N. Duvnjak, M. Baletić, Hrana kao ideja: antropološki i sociološki teorijski pristup hrani i prehrani, Beograd: Kultura, 157, Beograd, 239– 268.

Ђорђевић 2004: J. Đorđević, Hrana: interpretacije i inovacije, Beograd: Kultura, 1, 109/112, Beograd, 11–60.

Зиројевић 2005: О. Зиројевић, Јело и пиће, у: А. Фотић (прир.), Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, Београд: Clio, 233–258.

Јовановић 2006: В. Јовановић, Државна власт и појединац, у: Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: Од краја осамнаестог века до почетка Првог светског рата, Београд: Clio, 54–88.

Костић 2006: С. Костић, Окрепљење тела, у: А. Столић, Н. Макуљевић (прир.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: Од краја осамнаестог века до почетка Првог светског рата, Београд: Clio, 385–402.

Михајловић 1980: В. Михајловић, Из наше кулинарије, Сарајево: Књижевни језик, 4/9, Сарајево, 7–24.

Минц 2004: S. Minc, Hrana, društvenost i šećer, Beograd: Kultura, 1, 109/112, Beograd, 287–301.

Прошић-Дворнић 2004: M. Prošić-Dvornić, Kulturni i društveni značaj tradicionalne srpske kuhinje, Beograd: Kultura, 2, 109/112, Beograd, 315–339.

Радоњић 2017: Д. Радоњић, Кулинарска лексика у савременом српском књижевном језику.  Необјављена  докторска  дисертација,  Београд:  Филолошки  факултет. ‹http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8617?locale-attribute=sr_RS›. 31.10.2019.

Ресел, Ресел 2010: G. Ressel, S. Ressel, Evropska kulinarska terminologija u srpskoj kulturi 19. veka, Београд: Научни састанак слависта у Вукове дане, 39/1, Београд, 203–214.

Розен 2004: P. Rozen, Simpatička magija, Beograd: Kultura, 1, 109/112, Beograd, 210–227.

Стојановић 2019: А. Стојановић, Први српски штампани кувар – поглед у историјску гастрономију, Београд: Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, 48/1, Београд, 68–78. ‹http://www.dgt.uns.ac.rs/ zbornik/issue48-1/en/06en.pdf›. 26.12.2019.

Фишле 2004: K. Fišle, Funkcijе ishrane, Beograd: Kultura, 1, 109/112, Beograd, 181–209.

Чолак-Антић 2004: T. Čolak-Antić, O posluženju i ponašanju za stolom u Beogradu, Beograd: Kultura, 2, 109/112, Beograd, 340–350.