Гласник права 2 (2020), (стр. 85-98)
АУТОР: Едина Кочан
Е-АДРЕСА: edinakocan86@gmail.com
DOI: 10.46793/GP.1101.85K
САЖЕТАК:
Да би се разумео било који правни институт који егзистира или је егзистирао у ма којем правном систему, неопходно је поћи од друштвених прилика које су постојале или које и сада постоје, а које су као такве довеле до његовог настанка, развоја, модификације или престанка. Такав је случај и са правом грађења, институтом савременог стварног права, које српско право не познаје, али је Преднацртом Грађанског законика Србије предложено његово увођење. С обзиром на то да се ради о новом стварном праву, сматрамо да је веома важно, између осталог, сагледати и његову генезу. Аутор ће у раду приказати историјски развој права грађења, почев од римског права па све до појаве првих грађанских кодификација у Европи с краја 19. и почетком 20. века, са циљем да читаоцима пружи увид у мотиве регулисања како би се потпуније разумела његова сврха. Посебна пажња биће посвећена институту трајног права коришћења грађевинског земљишта, којим се у периоду социјалистичког политичког уређења омогућавало грађење на земљишту у друштвеној/државној својини.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
стварно право, ограничена стварна права, право грађења, superficies solo cedit, emphyteusis, superficies, трајно право коришћења.
ЛИТЕРАТУРА: