Гласник права 2 (2020), (стр. 31-44)
АУТОР: Зоран Магделинић
Е-АДРЕСА: zoran.magdelinic@uip.gov.me
DOI: 10.46793/GP.1101.31M
САЖЕТАК:
У овом раду анализираћемо конвенције које су фундаменталног карактера и које се односе на основна права човjека по основу радног односа,[1] почев од слободе удруживања, колективног преговарања, укидања принудног или обавезног рада, једнаких могућности и третмана у погледу запошљавања и занимања, па до заштите деце, забране и елиминације најгорих облика дjечијег рада. Међународни стандарди рада[2] (конвенције и препоруке) су специфични акти, који се по свом садржају разликују у односу на друге међународне инструменте.[3] Осим анализе наведених основних међународних стандарда рада, даћемо и значај њихове примjене на националном нивоу путем законодавне легислативе.
[1] Д. Паравина, Радно право, Београд, 1998, 24-25.
[2] А. Петровић, Међународни стандарди рада, Ниш, 2009, 114.
[3] B. Buklijaš; A. Bilić, Međunarodno radno pravo, Split, 2006, 40.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
међународне конвенције, радни однос, међународна организација рада, међународни стандарди рада, заштита дјеце.