Glasnik prava 2 (2018), (str. 109-118)
AUTOR: Emilija Stanković
E-ADRESA: estankovic@sbb.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.109S
SAŽETAK:
Fideikomisi (fideicommissum) su prvobitno bile želje testatora koje su se odnosile primera radi, na mesto sahrane, na želje povodom sklapanja braka i sl. Tada, takve želje nisu proizvodile nikakvo pravno dejstvo već su stvarale moralnu obavezu za lica kojima su bile upućene. Ovakve molbe testator je upućivao licima koja su stekla nešto iz zaostavštine. Kasnije, počev od Avgusta fideikomisi su dobili pravnu zaštitu i to u slučajevima kada su naloženi u korist određenog lica i da su imovinskog karaktera. Fideikomisi su veoma slični jednom drugom institutu koji takođe potiče iz rimskog prava, legatu. Ipak, legat je institut isključivo imovinskog karaktera, dok fideikomis to nije. Legat je od nastanka zaštićen tužbom, dok fideikomis u početku to nije. Ove razlike se u Justinijanovom pravu gube i ova dva instituta postaju sinonimi. U postklasičnom pravu nastaje jedan novi institut, porodični fideikomis (fideicommissum familiae relictum), kojom je porodična imovina postala neotuđiva. Dakle, ovim fideikomisom je nalagano da će ubuduće nepodeljenu imovinu dobijati najstariji sin (primogenitura) ili najmlađi sin (ultimogenetura). Svoju punu primenu ovaj institut je dobio u srednjem veku i bio je temelj tog društvenog uređenja. Institut je iz upotrebe uklonjen nakon buržoaske revolucije i nije svojstven modernim pravima. Institut fideikomisa poznaje Austrijski građanski zakonik, kao i Srpski građanski zakonik koji mu je bio izvornik. Buržoaske kodifikacije koje su ovaj institut prihvatile nisu ga dugo primenjivale već je u zavisnosti od situacije bivao ukidan.
KLJUČNE REČI:
fideikomisi, legati, Avgust, porodični fideikomis, Austrijski građanski zakonik, Srpski građanski zakonik