Гласник права 2 (2018), (стр. 109-118)
АУТОР: Емилија Станковић
Е-АДРЕСА: estankovic@sbb.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.109S
САЖЕТАК:
Фидеикомиси (fideicommissum) су првобитно биле жеље тестатора које су се односиле примера ради, на место сахране, на жеље поводом склапања брака и сл. Тада, такве жеље нису производиле никакво правно дејство већ су стварале моралну обавезу за лица којима су биле упућене. Овакве молбе тестатор је упућивао лицима која су стекла нешто из заоставштине. Касније, почев од Августа фидеикомиси су добили правну заштиту и то у случајевима када су наложени у корист одређеног лица и да су имовинског карактера. Фидеикомиси су веома слични једном другом институту који такође потиче из римског права, легату. Ипак, легат је институт искључиво имовинског карактера, док фидеикомис то није. Легат је од настанка заштићен тужбом, док фидеикомис у почетку то није. Ове разлике се у Јустинијановом праву губе и ова два института постају синоними. У посткласичном праву настаје један нови институт, породични фидеикомис (fideicommissum familiae relictum), којом је породична имовина постала неотуђива. Дакле, овим фидеикомисом је налагано да ће убудуће неподељену имовину добијати најстарији син (primogenitura) или најмлађи син (ultimogenetura). Своју пуну примену овај институт је добио у средњем веку и био је темељ тог друштвеног уређења. Институт је из употребе уклоњен након буржоаске револуције и није својствен модерним правима. Институт фидеикомиса познаје Аустријски грађански законик, као и Српски грађански законик који му је био изворник. Буржоаске кодификације које су овај институт прихватиле нису га дуго примењивале већ је у зависности од ситуације бивао укидан.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
фидеикомиси, легати, Август, породични фидеикомис, Аустријски грађански законик, Српски грађански законик