Glasnik prava 2 (2018), (str. 3-18)
AUTOR: Slavko Đorđević
E-ADRESA: slavko@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.003DJ
SAŽETAK:
U domaćem međunarodnom privatnom pravu do tzv. kolizionopravnog cepanja zaostavštine i primene više merodavnih prava na različite delove zaostavštine jednog ostavioca može doći usled primene ustanove uzvraćanja i preupućivanja (renvoi; čl. 6 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja – ZRSZ). To se, po pravilu (a u zavisnosti od konstelacije činjenica), događa kada domaća koliziona norma za nasleđivanje iz čl. 30 st. 1 ZRSZ uputi na primenu stranog prava čije kolizione norme slede tzv. princip podeljene zaostavštine, koji u pogledu nasleđivanja nepokretnosti nalaže primenu prava države u kojoj se nepokretnosti nalaze, a u pogledu nasleđivanje pokretnih stvari primenu personalnog prava ostavioca. U ovom radu autor, najpre, analizira „fenomen“ kolizionopravnog cepanja zaostavštine u međunarodnom privatnom pravu i ustanovu renvoi kao uzrok njegovog nastanka, zatim obrađuje problem protivrečnosti pravnih normi koje mogu nastati zbog kombinovane primene više merodavnih naslednih statuta na zaostavštinu jednog lica i, na kraju, objašnjava kako se ove protivrečnosti uklanjaju metodom prilagođavanja.
KLJUČNE REČI:
princip podeljene zaostavštine; ustanova renvoi; kolizionopravno cepanje zaostavštine; protivrečnost pravnih normi; prilagođavanje