Гласник права 2 (2018), (стр. 3-18)
АУТОР: Славко Ђорђевић
Е-АДРЕСА: slavko@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.003DJ
САЖЕТАК:
У домаћем међународном приватном праву до тзв. колизионоправног цепања заоставштине и примене више меродавних права на различите делове заоставштине једног оставиоца може доћи услед примене установе узвраћања и преупућивања (renvoi; чл. 6 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља – ЗРСЗ). То се, по правилу (a у зависности од констелације чињеница), догађа када домаћа колизиона норма за наслеђивање из чл. 30 ст. 1 ЗРСЗ упути на примену страног права чије колизионе норме следе тзв. принцип подељене заоставштине, који у погледу наслеђивања непокретности налаже примену права државе у којој се непокретности налазе, а у погледу наслеђивање покретних ствари примену персоналног права оставиоца. У овом раду аутор, најпре, анализира „феномен“ колизионоправног цепања заоставштине у међународном приватном праву и установу renvoi као узрок његовог настанка, затим обрађује проблем противречности правних норми које могу настати због комбиноване примене више меродавних наследних статута на заоставштину једног лица и, на крају, објашњава како се ове противречности уклањају методом прилагођавања.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
принцип подељене заоставштине; установа renvoi; колизионоправно цепање заоставштине; противречност правних норми; прилагођавање