Узданица XXII-III (2025) (стр. 167-180)
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Ђорђе М. Ђурђевић 
DOI: 10.46793/Uzdanica22.3.167DJ
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У песми „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарскојˮ Љубо мира Симовића огледа се карактеристична поетска тежња послератног српског модернизма ка повратку средњовековној песничкој традицији и православној духовности. Посезањем за Богородичиним ликом и поетиком црквене поезије песник гради песничко-молитвени текст у чијем је средишту фигура Богомајке, изграђена комбинацијом теотоколошких химнографских мотива. Ипак, Симовићево поетско-химнографско обраћање Марији Богородици не доводи до спасења, будући да остаје ограничено на естетску вредност, сведочећи о немогућности послератномодернистичке поезије да обнови изгубљени смисао и превазиђе искуство духовне празнине. У том смислу, песник врши значајно померање у односу на химнографију: уместо да му у првом плану буду теолошки и сотериолошки захтеви, он на њихово место поставља поетске и естетске, као, како се показало, једине могуће.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Богородица, маријанска поезија, православна химнографија, књижевна мариологија, послератни модернизам, интертекстуалност.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада истраживача на акредитованим високошколским установама у 2025. години број: 451-03-136/2025-03/ 200198).
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Библија (2018). Свето писмо Старога и Новога завјета: Библија, Свето писмо Старог завјета превео Ђура Даничић, Свето писмо Новога завјета превод Комисије
- Светог архијерејског синода Српске православне цркве, Књиге ширег канона (Девтероканонске) превели митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић); Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Богослужбени текстови. <https://svetosavlje.org/bogosluzbeni/>. 23. 11. 2021.
- Бојовић, Д. (2022). Хиљаду година слављења Пресвете Богородице у српској поезији. Latopisy Akademii Supraskiej, 13, 237–245.
- Дамјанов, С. (2011). Велики код: Ђорђе Марковић Кодер. Београд: Службени гласник.
- Дерида, Ж. (2001). Вера и знање: век и опроштај. Нови Сад: Светови.
- Евдокимов, П. (2001). Жена и спасење света: О благодатним даровима мушкарца и жене. Цетиње: Светигора.
- Елијаде, М. (2003). Свето и профано, прев. Сретен Марић. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
- Јерков, А. (2010). Смисао (српског) стиха, књига друга, Само/оспоравање. Београд: Институт за књижевност и уметност.
- Јовановић, А. (1997). Иван В. Лалић или висока мера песничке уметности. Иван В. Лалић, Време, ватра, вртови, Дела Ивана В. Лалића, том први, прир. Александар Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 11–85.
- Јовановић, А. (2011). Песничке вертикале Љубомира Симовића. У: А. Јовановић, С. Шеатовић Димитријевић (ур.), Песничке вертикале Љубомира Симовића, Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње: Дучићеве вечери поезије.
- Каварнос, К. (1978). Химнографија. Теолошки погледи: двомесечни верско научни часопис. Београд: Архиепископија београдско-карловачка, год. 11, бр. 1‒2, 89‒94.
- Лалић, И. В. (1997). Четири канона. Београд: Српска књижевна задруга.
- Поповић, Ј. (1993). Велики требник. Призрен: Епархија рашко-призренска.
- Поповић, Р. (2011): Моћ обичних речи, Типови онеобичавања у поезији Љубомира Симовића. У: А. Јовановић, С. Шеатовић Димитријевић (ур.), Песничке вертикале Љубомира Симовића, Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње: Дучићеве вечери поезије.
- Пурић, Ј. (2011). Тајна о Пресветој Богородици. Београд, Света Гора Атонска: Манастир Хиландар.
- Радуловић, М. (2017). Српсковизантијско наслеђе у српском послератном модернизму: (Васко Попа, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић). Београд: Институт за књижевност и уметност.
- Симовић, Љ. (1990). Сабране песме, Књига прва. Београд: Стубови културе.
- Симовић, Љ. (1990а). Сабране песме, Књига друга. Београд: Стубови културе.
- Стипчевић, Н. (2006). Четири канона Ивана В. Лалића. Књижевност: месечни часопис, 61(3‒4), 474–483.
- Татић Ђурић, М. (2007). Студије о Богородици. Београд: Јасен.
- Хајдегер, М. (2000). Шумски путеви. Београд: Плато.
- Шеатовић, С. (2022). Жанр молитве Богородици и Богородици Тројеручици у поезији Ивана В. Лалића и обнова Србљака. У: М. Ковачевић (ур.), Значај српског језика за очување српског културног идентитета. IV, Молитва између језика, књижевности и културе. Вишеград: Андрићев институт, 133–148.
- Шеатовић Димитријевић, С. (2011). Нада и светлост: Култ Богородице у Симовићевој поезији. У: А. Јовановић, С. Шеатовић Димитријевић (ур.), Песничке вертикале Љубомира Симовића, Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње: Дучићеве вечери поезије.