SLOBODNI NEUPRAVNI GOVOR U ROMANU EMILA ZOLE „TROVAČNICA“

Uzdanica XXII-III (2025) (str. 119-133)

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Milana L. Dodig  

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica22.3.119D

SAŽETAK / ABSTRACT:

U ovom radu predstavljamo fenomen slobodnog neupravnog govora kao poseban izraz bahtinovske polifoničnosti (Bahtin 1989) koja je odlika svakog iskaza. Na osnovu našeg korpusa – Zolinog romana Trovačnica, izdvojićemo reprezentativne primere koji sadrže pomenuti fenomen, predstaviti i analizirati u radu. Izbor datog korpusa izvršen je na osnovu činjenice da roman sadrži izuzetno veliki broj primera s upotrebom slobodnog neupravnog govora, a ujedno, pisac je prvi u francuskoj književnosti koji se služi ovim umetničkim sredstvom (Romero 2001: 285). Cilj Zole u datom romanu jeste da što vernije prikaže život radničke klase u doba Drugog carstva, što i postiže, prema nama, služeći se dvema tehnikama, tj. slobodnim neupravnim govorom i autentičnim jezikom radničke klase omogućujući na taj način čitaocu da se direktno upozna sa junacima koji mu se obraćaju na svom jeziku i otkrivaju svoje misli.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

slobodni neupravni govor, Emil Zola, narativna polifonija, francuski jezik.

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

LITERATURA / REFERENCES:

IZVORI
  • Zola, E. (2000). Zola, É., L’Assommoir. Paris: Flammarion.
  • Zola, E. (1960). Zola, É., Trovačnica, preveo s francuskog Milan Đorđević. Beograd: Rad.
LITERATURA
  • Baji, Š. (1912). Bally, Ch., Le style indirect libre en français moderne, Germanisch-Romanische Monatsschrift 4, 549–556, 597–606.
  • Bahtin, M. (1989). Bahtin, M., O romanu. Beograd: Nolit.
  • Bafaro, Ž. (2003). Bafaro, G., Émile Zola, L’Assommoir, étude de l’oeuvre. Paris: Bordas.
  • Beker, K. (1994). Becker, C., Émile Zola, L’Assommoir, études littéraires. Paris: Presse Universitaire de France.
  • Banfild, A. (1995). Banfield, A., Phrases sans parole: Théorie du récit et du style indirect libre. Paris: Seuil.
  • Benvenist, E. (1966). Benveniste, É., Problème de linguistique générale I. Paris:Gallimard.
  • Bres, Ž. (2010). Bres, J., Alors comme ça, le conditionnel serait polyphonique…, In: M., Colas-Blaise, M. Kara, L. Perrin, A. Petitjean (dir.), La Question polyphonique ou dialogique en sciences du langage, Recherches Linguistiques, 31. Metz: CELTED, Université Paul Verlaine, 201–225.
  • Giral-Migdal, A. (2003). Gural-Migdal, A., L’Écriture du féminin chez Zola et dans la fiction naturaliste. Bern: Peter Lang.
  • Ženet, Ž. (1972). Genette, G., Figure III. Paris: Seuil.
  • Janson, K. (2006). Jansson, K., Saisir l’insaisissable. Les formes et les traductions du discours indirect libre dans des romans suédois et français, doctoral thesis. Acta Wexionensia, 86, Växjö University Press.
  • Kovačević, M. (2011). Kovačević, M., Sintaksičko-stilističke osobine slobodnog neupravnog govora u romanima Meše Selimovića i Skendera Kulenovića. U: R. Popović
  • (ur.), Meša Selimović i Skender Kulenović u srpskom jeziku i književnosti, zbornik radova, Banjaluka, Istočno Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Filološki fakultet u Banjaluci, Filozofski fakultet u Istočnom Sarajevu, 81–96.
  • Lips, M. (1926). Lips, M., Le style indirect libre, Paris: Payot.
  • Nis, R. (1974–1975). Niess, R., Remarks on the Style Indirect Libre in L’Assommoir, Nineteenth-Century French Studies, 3(1‒2), 24–35.
  • Romero, M. (2001). Romero, M., Le discours indirect libre dans le récit de fiction, Cahier de narratologie, analyse et théorie narratives, 285–294.
  • Rajić, J. (2010), Rajić, J., Slobodni neupravni govor: jezička realizacija polifoničnog iskaza u narativnom diskursu, Srpski jezik, XV, Beograd, 515–524.
  • Rozije, L. (1998). Rosier, L., Le discours rapporté: histoire, théories, pratiques. Éditions Duculot.
  • Ređani, K. (2009). Reggiani, Ch., L’intériorisation du roman: brève histoire du style indirect libre. La langue littéraire. Une histoire de la prose en France de Gustave Flau-
  • bert à Claude Simon. Paris: Fayard, 122−135.
  • Serkiljni, B. (1984). Cerquiglini, V., Le style indirect libre et la modernité, Langages, 73, Les Plans d’Énonciation, 7–16.
  • Filip, Ž. (2016). Philippe, G. Le discours indirect libre et la représentation du discours perçu, Fabula / Les colloques, «Marges et contraintes du discours indirect libre».
  • URL : https://www.fabula.org/colloques/document3867.php, article mis en ligne le 05 Mars 2016, consulté le 22 Juin 2025.
  • Filip, Ž., Zifre, Ž. (2018). Philippe, G., Zufferey, J., Le style indirect libre. Naissance d’une catégorie (1894–1914). Limoges: Lambert-Lucas, coll. Classiques des sciences du langage.