(НЕ)ДОВОЉНОСТ КОМПАРАТИВНОГ И ПОЗИТИВНОГ СТЕПЕНА У СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

Узданица XXII I (2025) (стр. 7-22)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена М. Јосијевић Митић, Јулијана С. Деспотовић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica22.1.007JM

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У овом раду спроведене су независне корпусне анализе два језика на обилној грађи етикетираних електронских корпуса Corpus of Contemporary American English (COCA) и Корпус савременог српског језика 2013 (КССЈ) са циљем да се семасиолошким приступом издвоје прилошка средства са интегралним семама ’довољан степен’, ’недовољан степен’ и ’прекомерни степен’. Даља анализа семантичке структуре ових израза показаће да интензитет није инхерентно својство ове скупине прилога те да са семантичког становишта они нису прави интензификатори или екстензификатори, већ непосредни квалификатори степена особине или својства израженог придевима у позитиву и компаративу. Тачно је, међутим, и да прилози ове семантичке категорије као емфатички изрази имају интензификаторски потенцијал, а овде ћемо указати да се он реализује искључиво на прагматичком плану. На основу критеријума које даје Р. Ђорђевић (2005), контрастивна анализа спороведена у овом раду може се одредити као теоријско, структурално, дескриптивно контрастивно проучавање. Контрастивна анализа показује да су прилози са истом интегралном семом у два језика системски еквиваленти једни другима. Еквиваленција је илустрована примерима из Енглеско-српског паралелног корпуса (ЕСПК).

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

интензификатор, квалификатор, компаратив, српски језик, енглески језик.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
ЛИТЕРАТУРА
  • Beltrama, Bočnak (2011): A. Beltrama, M. R. Bochnak, Intensification without degrees cross-linguistically, Natural Language & Linguistic Theory, 33(3), 843–879.
  • Benzinger (1971): E. M. Bezinger, Intensifiers in Current English, doctoral dissertation, Gainesville: University of Florida.
  • Bolindžer (1972): D. Bolinger, Degree Words, The Hague / Paris: Mouton de Gruyter.
  • Vitok (2011): H. Wittouck, A corpus-based study on the rise and grammaticalisation of intensifiers in British and American English, MA dissertation, Ghent: Universiteit Gent.
  • Grinbaum, Kverk (1991): S. Greenbaum, R. Quirk, A Student’s Grammar of the English Language, London: Longman.
  • Dauning, Lok (2006): A. Downing, P. Locke, English Grammar: University Course, London, New York: Routledge.
  • Doetjes (2004): J. Doetjes, Degree quantifiers, In: F. Corblin, H. de Swart (Eds.), Handbook of French Semantics, Stanford: CSLI publications, 83–98.
  • Đorđević (2004): R. Đorđević, Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Edel (1992): M. Edel, Russische und bulgarische Ausdrucksmittel fur Intensitat auf wortbildender, lexikalischer und Phrasemebene, Zeitschrift fur Slawistik, 37, 601–609.
  • Janjušević Oliveri (2018): A. Janjušević Oliveri, Intenzifikatorske partikule u savremenom srpskom jeziku, Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
  • Janjušević Oliveri (2024): A. Janjušević Oliveri, Adjektivni intenzifikatori u savremenom srpskom jeziku, Nasleđe, 57, 31–41.
  • Josijević (2020): J. Josijević, Perifrastička komparacija u srpskom i engleskom jeziku, doktorska disertacija, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • Kverk, Grinbaum (1976): R. Quirk, S. Greenbaum, A University Grammar of English, New York: Longman.
  • Kverk, Grinbaum, Lič, Svartvik (1985): R. Quirk, S. Greenbaum, G. Leech, J. Svartvik, A Comprehensive Grammar of the English Language, London: Longman.
  • Kenedi, Maknali (2005): C. Kennedy, L. McNally, Scale structure, Degree modification and the semantics of gradable adjectives, Language, 81, 345–381.
  • Kulјanin (2017): S. Kulјanin, Komparacija kroz leksiku i semantiku, Beograd: Jasen.
  • Meir (2003): C. Meier, The meaning of too, enough and so… that, Natural Language Semantics, 11, 69–107.
  • Morzicki (2008): M. Morzycki, Metalinguistic comparison in an alternative semantics for imprecision, Natural Language Semantics, 19/1, 39–86.
  • Nilman, Van de Kot, Doetjes (2004): A. Neelman, H. Van de Koot, J. Doetjes, Degree expressions, The Linguistic Review, 21, 1–66.
  • Nouven (2008): R. Nouwen, What’s in a quantifier?, In: B. H. Martin, T. Evaraet, H. Lentz, N. M. De Mulder, O. Nilsen, A. Zondervan (Eds.), The Linguistics Enterprise: From knowledge of language to knowledge in linguistics, Linguistics Today Series (150), Amsterdam: John Benjamins Publishing Company, 235–256.
  • Paradis (1997): C. Paradis, Degree Modifiers of Adjectives in Spoken British English, Lund: Lund University Press.
  • Paradis (2000): C. Paradis, It’s well weird. Degree modifiers of adjectives revisited: The nineties, In: J. Kirk (Ed.), Corpora Galore: analysis and techniques in describing English, Amsterdam, Atlanta: Rodopi, 147–160.
  • Piper, Klajn (2013): P. Piper, I. Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska.
  • Ret (2008): J. Rett, Degree Modification in Natural Language, doctoral dissertation, New Jersey: Rutgers University.
  • Ristić (1990): S. Ristić, Načinski prilozi u savremenom srpskohrvatskom jeziku (leksičkogramatički pristup), Beograd: Biblioteka Južnoslovenskog filologa.
  • Romero (2012): M. Romero, This is so cool! A Comparative Corpus Study on Intensifiers in British and American English, graduate dissertation, Tampere: University of Tampere.
  • Rotstajn, Vinter (2003): C. Rotstein, Y. Winter, Total Adjectives vs. Partial Adjectives: Scale Structure and Higher-Order Modifiers, Natural Language Semantics, 12/3, 259–288.
  • Su (2016): Y. Su, Corpus-based comparative study of intensifiers: quite, pretty, rather, fairly, Journal of World Languages, 3(3) 224–236.
  • Hadlston, Pulam (2002): R. Huddleston, G. Pullam, A Student’s Introduction to English Grammar, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Hakl (2000): M. Hackl, Comparative Quantifiers, doctoral dissertation, Cambridge: Massachusetts Institute of Technology.