ДEЧJA И РОДИТЕЉСКА ПЕРЦЕПЦИЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ, МЕДИЈСКЕ НАВИКЕ И ИЗБОР ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА

Узданица XXI III (2024) (стр. 263-282)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Дејана Б. Нешић, Марко М. Ђорђевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica21.3.263N

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се испитује перцепција ученика основне школе и њихових родитеља о дечјем коришћењу медија, посебно телевизијских програма и о увиду родитеља у то. Стога, циљ рада је истражити самоперцепције деце и перцепције родитеља о томе које медије деца највише користе, о неколико различитих аспеката гледања телевизије (интензитету, преферираним телевизијским каналима, садржајима итд.), и о степену родитељског увида у процес рецепције њихове деце. У складу са циљем, дефинисана су следећа истраживачка питања: који су најзаступљенији медији на основношколском узрасту за децу; колико времена деца проводе у конзумирању телевизијских садржаја; каква је перцепција родитеља о сопственој улози у надгледању дечјег конзумирања ТВ садржаја; шта мотивише децу при избору телевизијских садржаја. При добијању одговора на постављена питања коришћена су два упитника: за децу и за родитеље. Истраживање је спроведено на узорку основношколске деце и њихових родитеља. Закључци истраживања су следећи: 1) интернет и телевизија су најзаступљенији медији за децу, али деца готово двоструко више користе интернет; 2) 50% испитаног узорка деце уз телевизију проводи између једног и три сата, а тек 11,7% узорка више од три сата; 3) 79,6% родитеља се слаже да су у потпуности одговорни за праћење медијског садржаја од стране деце, а 68% деце истиче да њихови родитељи имају комплетан увид у оно што гледају; 4) деца преферирају забавни програм ‒ филм, серије, музику и спорт.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

ученици, родитељи, ставови, медијске навике, телевизијски садржаји.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

    • Analiza televizijskih programa za decu u Srbiji (2014):  Удружење новинара Србије и Unicef, novembar 2014. Доступно на: https://www.uns.org.rs/sw4i/download/files/article/Analiza_final.pdf?id=363  (приступљено 1. 1. 2025).
    • Bandura (1976): A. Bandura, Analysis of Delinquency and Aggressions, NJ: L. Erlbaum Associates, Hillside.
    • Bartaković, Sindik (2016): S. Bartaković, J. Sindik, Medijacijska uloga roditelja prilikom djetetovog gledanja televizije, Acta Iadertina, 2, 95‒113, Zadar: Sveučilište u Zadru.
    • Bejk (2013): D. Bejk, Medijska pedagogija, Beograd: Centar za medije i komunikacije FKM, Univerzitet Singidunum.
    • Bertran (2007): Dž. K. Bertran, Medijska etika i sistemi medijske odgovornosti, Beograd: Original
    • Bezdanov Gostimir (2008): S. Bezdanov Gostimir,  Medijska pismenost (za srednje škole…), u: D. Vuksanović (ur.), Knjiga za medije – mediji za knjigu, Beograd: Clio, 173‒187.
    • Bojd (2002): E. Bojd, Novinarstvo u elektronskim medijima, Beograd: Clio.
    • Brigs, Kobli (2005): A. Brigs, P. Kobli, Uvod u studije medija, Beograd: Clio.
    • Čejko (2019): M. Čejko, Superpovezani, Beograd: Clio.
    • Gone (1998): Ž. Gone, Obrazovanje i mediji, Beograd: Clio.
    • Grosman, Degaetano (1999): D, Grossman, G. Degaetano, Stop Teaching Our Kids to Kill: A Call to Action Against TV, Movie and Video Game Violence, IL, U. S. A: Harmony.
    • Djeca, roditelji i mediji u Crnoj Gori (2018): Podgorica: UNICEF, Ipsos i Agencija za elektronske medije Crne Gore. Доступно на: https://aemcg.org/wpcontent/uploads/2018/11/Istra%C5%BEivanje-Djeca-roditelji-i-mediji-12.11.2018. pdf  (приступљено: 14. 8. 2020).
    • Đerić, Studen (2006): I. Đerić, R. Studen, Stereotipi u medijima i medijsko opismenjavanje mladih, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 456–471.
    • Ilić (2011): M. Ilić, Rađanje televizijske profesije, Beograd: Clio.
    • Ilišin, Marinović Bobinac, Furio (2001): V. Ilišin, A. Marinović Bobinac, R. Furio, Djeca i mediji, Zagreb: Državni zavod za zaštitu obitelji, materinstva i mladeži.
    • Kolucki, Lemiš (2015): B. Kolucki, D. Lemiš, Komunikaciја sa decom, UNICEF.
    • Lemiš (2008): D. Lemiš, Deca i televizija: Globalna prespektiva, Beograd: Clio.
    • Mikulić (2017): M. Mikulić, Utjecaj medija na agresivno ponašanje, Sarajevo: Filozofski fakultet.
    • Mandarić (2012): V. Mandarić, Novi mediji i rizično ponašanje djece i mladih, u: Bogoslovska smotra, Zagreb: Katolički bogoslovni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 131‒147.
    • Nešić (2023): D. Nešić, Uloga masmedijske komunikacije u transferu znanja osnovnoškolske dece, Uzdanica, Časopis za jezik, književnost i pedagoške nauke, XX/1, 241‒256.
    • Nikodijević, Lekić (2020): D. Nikodijević, K. Lekić, Televizijski program za decu i njegov uticaj na dečiji razvoj, Godišnjak Fakulteta za kulturu i medije, 12, 103‒126.
    • Pešikan, Joksimović (2017): A. Pešikan, J. Joksimović, Kvalitet dečjih televizijskih programa u Srbiji viđen očima dece i roditelja, Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, 154, Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 263‒282.
    • Poter (2011): DŽ. Poter, Medijska pismenost, Beograd: Clio.
    • Radojković, Milojević (2015): M. Radojković, A. Milojević, Television is a box with a brain, Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene, 289‒300.
    • Radojković, Stojković (2009): M. Radojković, B. Stojković, Informaciono-komunikacioni sistemi, Beograd: Clio.
    • Radok (2015): E. Radok, Mladi i mediji, Beograd: Clio.
    • Rek, Kovačić (2018): M. Rek, A. Kovačić, Media and Preschool Children, The Role of Parents as Role Models and Educators, Media studies, 18, Zagreb: Fakultet političkih znanosti, 27‒43.
    • Roditelji djece 4–17 godina u Crnoj Gori tokom koronavirus krize (2020): Podgorica: UNICEF, Ipsos. Доступно на: https://www.medijskapismenost.me/wp-content/uploads/2020/05/Istra%C5%BEivanje-IPSOS-April-2020-Roditelji-djece-4-17-godina-u-Crnoj-Gori-tokom-koronavirus-krize.pdf  (приступљено 1. 1. 2025).
    • Rot (2006): N. Rot, Osnovi socijalne psihologije, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
    • Rudić, Vučković (2021): G. M. Rudić, Ž. Vučković, Izazovi i perspektive kritičke pedagodije medija, Metodički vidici: časopis za metodiku filoloških i drugih društveno-humanističkih predmeta, 12, 359‒374. 
    • Torlak (2019): N. Torlak, Vaspitna i kulturološka uloga domaće televizijske produkcije na decu i mlade, Godišnjak Fakulteta za kulturu i medije, 11, 127‒140, UDK 316.776.33.
    • Vajdijanatan (2018): S. Vajdijanatan, Antidruštvene mreže. Kako nas Fejsbuk razdvaja i podriva demokratiju, Beograd: Clio.
    • Valić Nedeljković, Bala, Geler (2013): D. Valić Nedeljković, K. Bala, Z. Geler, Deca i kultura komuniciranja putem medija, Zbornik radova Međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura, 1, 19‒28.
    • Valić Nedeljković (2011): D. Valić Nedeljković, Deca i zadovoljavanje informativnih potreba, Medijski dijalozi: časopis za istraživanje medija i društva, 10, 339‒354.