ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У РОМАНУ „МАМАЦ“ ДАВИДА АЛБАХАРИЈА 

Узданица XXI III (2024) (стр. 169-180)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јована Н. Антонијевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica21.3.169A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У овом раду са стилистичког становишта разматрају се модели преношења туђег говора у роману Мамац Давида Албахарија. Циљеви овога рада су евидентирање типова преношења туђег говора у наведеном роману, са посебним освртом на оне подмоделе који настају као резултат варијација двају граматикализованих типова преношења туђег говора: управног и неуправног, као и осветљавање стилистичких и синтаксичких ефеката који се постижу њиховом употребом. Теоријско-методолошки оквир преузет је из Ковачевић 2012а, 2012б. Применом аналитичко-дескриптивне методе у роману су препознати: прави управни говор, (уведени) слободни управни говор, фрагментарни управни говор, управни монолошки говор, основни (граматикализовани) вид неуправног говора, неуправни неконекторски говор и неуправни експресивни говор.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Давид Албахари, Мамац, типови туђег говора, управни говор, неуправни говор, стилистика, синтакса.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОР
  • Албахари (2020): D. Albahari, Mamac, Beograd: Čarobna knjiga.
ЛИТЕРАТУРА
  • Аврамовић (2014): М. Аврамовић, Књиге огледала: Цинк и Мамац Давида Албахарија, Књижевна историја, год. 46, бр. 153, 525‒546.
  • Бахтин (1980): M. Bahtin, Marksizam i filozofija jezika, Beograd: Nolit.
  • Гесен (2005): A Gessen, Where Imagination Fails: Rembering Rembering the Holocaustin Götz and Mejer by David Albahari, Serbian Studies, Vol. 19, No 1, 95–103.
  • Горуп (2005): R. Gorup, The Author in Exile: Writing to Forget, Serbian Studies, Vol. 19, No 1, 3–15.
  • Катичић (1986): R. Katičić, Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. Nacrt za gramatiku, Zagreb: JAZU, Globus.
  • Ковачевић (2012а): М. Ковачевић, О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора, Српски језик, 17, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Филолошки факултет; Никшић: Филозофски факултет, 13–38.
  • Ковачевић (2012б): М. Ковачевић, Лингвостилистика књижевног текста, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Лутовац Казновац, Танасковић (2020): Т. Лутовац Казновац, Т. Танасковић, Типови туђег говора у роману Бернардијева соба Слободана Тишме, Српски језик, књижевност, уметност (зборник радова са XIV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 25–27. X 2019), Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 97–106.
  • Милошевић (2023): М. Милошевић, Типови туђег говора у роману Људи без гробова Енеса Халиловића, Узданица, XX/2, Јагодина, Факултет педагошких наука, 61‒74.
  • Митровић (2005): M. Mitrović, Gec i Majer or Situational Education, Serbian Studies, Vol. 19, No 1, 83–95.
  • Милутиновић (2005): Z. Milutinović, The Demoniacism of History and Promise of Aesthetic Redemption in David Albahari’s Bait, Serbian Studies, Vol. 19, No 1, 15–25.
  •  Николић (2020): М. Николић, Србистичка истраживања типова туђег говора током последње две деценије, Српски језик, 25, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Филолошки факултет; Никшић: Филозофски факултет, 287–301.
  • Павловић (2013): А. Павловић, Албахаријева проза у међународном славистичком контексту, у: М. Пантић (ур.), Слике из породичног времена, Београд: Библиотека града Београда, 174‒188.
  • Принс (2011): Dž. Prins, Naratološki rečnik, Beograd: Službeni glasnik.
  • Прањковић (1993): I. Pranjković, Hrvatska skladnja, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
  • Ракочевић (2005): R. Rakočević, Shem Is Eating Words. On an Episode of Logophagy: David Albahari’s Tsing, Serbian Studies, Vol. 19, No 1, 53‒83.
  • Рибникар (2006): В. Рибникар, Историја и траума у романима Давида Албахарија, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 54, св. 3, Нови Сад, 613‒639.
  • Сретковић (2022): А. Сретковић, Типови туђег говора у роману Пијавице Давида Албахарија, Липар, Часопис за књижевност, језик, уметност и културу, бр. 79, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 239‒252.