ПРИМЕНА ЛЕВИ-СТРОСОВИХ ИДЕЈА О МИТУ И МУЗИЦИ НА ПРИМЕРУ САРТРОВЕ „МУЧНИНЕ“ И КОРТАСАРОВОГ „ПРОГОНИТЕЉА“

Узданица XXI III (2024) (стр. 55-69)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Тамара С. Чалопек

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica21.3.065C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Циљ рада је да прикаже главне одлике односа мита и музике које Клод Леви-Строс износи у својим најзначајнијим делима. Кључне идеје поменутог односа биће приказане на примеру романа Мучнина Жан-Пола Сартра и приче „Прогонитељˮ Хулија Кортасара. Поред приказа примене основних идеја о миту и музици које износи Клод Леви-Строс, у раду ће бити речи о музичким визијама Жан-Пола Сартра и Хулија Кортасара, чија се љубав према џезу и музици уопште одражава како у Мучнини тако и у „Прогонитељуˮ. У раду ће бити представљене анализе митског простора који Антоан Рокантен, протагониста Мучнине, ствара сваки пут када чује ритам и тон песме Some of these days и мита ког Џони Картер, протагониста „Прогонитељаˮ, свира на свом саксофону. Музички аспект је значајно полазиште за анализу оба дела, будући да протагонисти користе музику како би саградили сопствени имагинарни свет, односно мит који постоји независно од стварног света и физичког времена које у њему протиче. У оба случаја, музика и мит нуде ликовима неку форму ескапизма у свет који граде по својим мерилима. И Џонију Картеру и Антоану Рокантену музика нуди бег од тескобе и животне боли, иако је оба јунака доживљавају из различитих перспектива: извођача и слушаоца.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

мит, музика, музичка машина, Клод Леви-Строс, Мучнина, „Прогонитељˮ

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Kortasar (2012): H. Kortasar, Sabrane priče 2, prevela Aleksandra Mančić, Beograd: Službeni glasnik.             
  • Sartr (2004): Ž. P. Sartr, Mučnina, prevela Mirjana Vukmirović, Beograd: Biblioteka Novosti.
ЛИТЕРАТУРА
  • Caroll  (2006): M. Caroll, ‘It is’: Reflections on the role of music in Sartre’s La Nausée, Music & Letters, 87(3), Oxford, 398–407.
  • Deleuze, Guattari (1997): G. Deleuze, F. Guattari, Mil mesetas: Capitalismo y esquizofrenia, España: Pre-Textos.
  • Goialde Palacios (2010): P. Goialde Palacios, Palabras con swing. La música de jazz en la obra de Julio Cortázar, Musiker, Núm 17, San Sebastián, 483–496.
  • González Riquelme (2003): A. González Riquelme, La máquina musical en “El Perseguidor” de Julio Cortázar, Acta Literaria, 28, Concepción: Universidad de Concepción, 33–44.
  • Kjerkegor (2019): S. Kjerkegor, Ili-ili, preveo Milan Tabaković, Beograd: Algoritam.
  • Kozel (2015): D. Kozel, A Musical Analysis of Mythical Thought in the Work of Claude Lévi-Strauss, Musicologica Olomucensia, Num. 22, Olomouc: Palacký University Olomouc, 61–78.
  • Levi-Stros (1980): K. Levi-Stros, Mitologike 1: Presno i pečeno, preveo Danilo Udovički, Beograd: Prosveta, Beogradski izdavačko-grafički zavod.
  • Levi-Stros (2009): K. Levi-Stros, Mit i značenje, preveo Zoran Minderović, Beograd: Službeni glasnik.
  • Robinson (1973): P. E. Robinson, Sartre on Music, The Journal of Aesthetics and Criticism, 31(4), Oxford, 451–457.
  • Stratilkova (2011): M. Stratilková, Music in Jean-Paul Sartre’s Philosophy, Musicologica Olomucensia, 13, Olomouc: Palacký University Olomouc, 93–106.