Крагујевачки великан Милоје Павловић

Шумадијски анали 15 (2025) (стр. 98-133) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Богдан Новокмет

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/SAnali21.15.098N

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Режим који се појавио средином прошлог столећа, а трајао скоро до почетка новог миленијума, у Србији и другим земљама бивше СФРЈ довео је до једног од највећег злочина, извртања историјских чињеница. Лик и дело Милоја Павловића само је један од бројних случајева историјских личности којима је одузет прави идентитет. Професор Милоје Павловић је један од најзначајнијих Крагујевчана, поред личности као што су Кнез Михаило, Јован Ристић, Радомир Путник итд. Професор Павловић био је цењени демократа, родољуб, дугогодишњи старешина соколске жупе Шумадијске, и може се рећи један од најактивнијих грађана у међуратном периоду; чијим је доприносом постигнуто много у разним пољима а за исти циљ, напредак друштва. Рад хронолошки приказује Милоја Павловића кроз његова делања, расветљавајући лик и дело цењене личности од државног значаја, а са освртом на претходне записе (били они историјски тачни или нетачни). Позивајући се на релевантне историјске изворе, а коришћењем методолошких поступака: херменеутичка, историјско-критичка и метода оралне историје. Такође користећи за изворе неинвентарисану грађу, лично сведочење, приватна документа, али изваничне документе и записе. Оригиналност рада одликује се у овом првом (неинвентарисана грађа као историјски запис), али и у намери да се прикаже јасна слика живота једног великана; тиме дајући значајни допринос регионалној историји, али и државној – са освртом на дешавања (послератна оскудица, културни и друштвени напредак, диктатура државника, затим поново време кризе: приступање Тројном пакту, окупација, стрељање) која су задесила тада читав регион. Дакле, рад слика друштво кроз сведочења, приказује стање у образовању и просвети. Павловић је само један од многих жртава које су страдале у ратном злочину нациста 21. октобра 1941. године. За тај догађај се његово име најчешће везује, јер је добио помиловање али га је одбио, одлучивши се да дели судбину свог народа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Милоје Павловић, историја, култура, Крагујевац, стрељање, Тројни пакт.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори 
  • Историјски архив Шумадије – Крагујевац. Архивски фонд Мушке реалне гимназије у Крагујевцу 1919-1959.  
  • Историјски архив Шумадије – Крагујевац.Матичне књиге рођених, венчаних и умрлих.
  • Историјски архив Ваљево. A.1.5.119: Ваљевска гимназија, Летопис Ваљевске гимназије 1870-1950, 126.  
  • Споменица Мушке гимназије у Крагујевцу 1833-1933, Историјски архив Шумадије — Крагујевац, 1934.
  • Споменица гимназије у Крагујевцу 1833-1983, Историјски архив Шумадије — Крагујевац,1989.
  • Јевђевић А. Јевђа, Споменица Крагујевачких сокола 1907-2007, Соколско друштво Крагујевац, Крагујевац, 2008. Нерегистрована грађа: Приватна архива г. Јевђе А. Јевђевића.
  •  
Литература
  • Недељковић и Трипковић, Сто година Ваљевске гимназије, 1970 Ранковић, Здравко. Ваљевска гимназија 1869-2004, Ваљево, 2004..
  • Др. Трифуновић, Верољуб. Грађење Крагујевца од 1945. до 1965. године, Установа културе Кораци, Крагујевац, 2018.
  • Др. Глигоријевић, Бранислав. Демократска странка и политички односи у Краљевини СХС, Институт за савремену историју, Београд, 1970.
  • Деретић, Јован. Историја књижевности за други разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,1993.
  • Глас Ваљева, Ваљево (18. 12. 1932), 51.
  • Јевђевић, А. Јевђа. У спомен Старешинама Сокола Милоју Павловићу и Драгољубу Милановићу: свети новомученици крагујевачки и шумарички, Крагујевац, 2006.
  • Спасић, Живомир. Час без каталога, Београд, 1980
  • Јововић, Радојко и Др. Игњатовић, Миодраг. Век учитељске школе у Крагујевцу 1871-1971, Удружење пензионисаних просветних радника у Крагујевцу, Крагујевац, 2009.
  • Стојадиновић, Рајко,  Крагујевачко позориште 1835-1951, Светлост Музеј позориште уметности Србије, Београд, 1975.
  • Јовановић, Драгољуб. Људи, људи: Медаљони 56 умрлих савременика, Београд, 1973.
  • Апостолски, Качавенда, Живковић: Народни хероји Југославије, Институт за савремену историју, Београд, 1975.
  • Б.Н. Подгорац и В. В. Горјански, Просветни шематизам Краљевине Југославије, Загреб, 1932. Недељковић, Трипковић, Сто година Ваљевске гимназије, Ваљево, 1970.
  • Максимовић М. Светислав, Они су нас убијали, Крагујевац, 1990.
  • Илић Предраг Изградња споменика Палим Шумадинцима у Крагујевцу 1932. године, Историјски Архив Шумадије  Крагујевца, Зборник са научног скупа Крагујевац и Шумадија од 1914. До 1941, Крагујевац, 2012.