Шумадијски анали 14 (2024) (стр.78-102)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Живота Селаковић, Кадир Демирел, Андрија Бачаревић
DOI: 10.46793/SAnali20.14.078S
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Велике сеобе које су задесиле српско становништво крајем XVII и у првој половини XVIII века довеле су до тога да у појединим тренуцима Гружа остане готово потпуно пуста, како су сматрали старији истраживачи. На основу необјављене архивске грађе покушали смо да проширимо сазнања о насељености и самим становницима у првој половини XVIII века. Две смене власти у овом периоду резултовале су нешто већим бројем сачуваних извора. Користећи аустријске пописе и османске дефтере добили смо јаснију слику о житељима Груже, њиховим пореским обавезама и финансијској оптерећености. Анализом имена виђенијих становника ове области који се помињу како у аустријским изворима из 1730, тако и у османском дефтеру из 1741. године, може се закључити да је одређени континуитет становништва ипак постојао. Такође, сачувана породична предања говоре да поједини Гружани из овог давног периода ипак нису сасвим заборављени.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Гружа, становништво, османски дефтери, аустријски пописи.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Извори (необјављена архивска грађа)
- AT-OeStA/FHKA AHK HF Ungarn VUG 43-4 4. Nr. 97a und 97b, Österreichisches Staatsarchiv
- KK.TTd.170, Başbakanlık Osmanlı Arşivleri
Литература
- Барјактаревић М. Два податка о досељеним Братоножићима у Гружи, Гласник Етнографског музеја у Београду 17, 1954, 144-146.
- Гарић Петровић Г. Демографске прилике и мрежа парохија у Београдској епархији од 1718. до 1739. године, Историјски часопис 59, 2010, 267-296.
- Драгић М. Гружа, Насеља и порекло становништва 10 – Српски етнографски зборник XXI, Београд 1921.
- Ђорђевић М. „Краљевство Србија“ 1720-1739, докторска дисертација, Ниш
- Зарић С. Гружа и Гружани у српској историји, Кнић
- Павловић Д. Аустриска владавина у северној Србији( 1718-1739), по грађи из бечких архива, Београд 1901.
- Павловић М. Војно административно уређење Смедеревског санџака 1739- 1788, докторска дисертација, Нови Сад 2016.
- Павловић М. Опширни (mufassal) дефтер за Смедеревски санџак из 1741. године: структурна анализа, Истраживања 25, 2014, 175-186.
- Радивојевић Т. Лепеница, Насеља српских земаља 7 – Српски етнографски зборник XV, Београд, 1911.
- Радосављевић Н. Ваљевска епископија у „Извештенију“ из 1735. године, Гласник ИАВ 31, 1997, 37-50.
- Руварац Д. о пленипотенција свјашчених и мирских депутиров что на сабор приходили љета 1735. јулија 20. от свих епархија, Летопис Матице српске 165, свеска прва, 1891, 20-55.
- Стошић Љ. Српска уметност 1690-1740, Београд
- Тричковић Р. Порекло Ненадовића, научни скуп „Прота Матија Ненадовић и његово доба“ 1978, Београд 1985, 177-192.
- Тричковић Р. Београдски Пашалук 1687-1739, Београд
- Тричковић Р. Организација управе у Београдском пашалуку после Београдског мира 1739. године, магистарски рад, Београд 1968.
- Ћирковић С, Михаљевић Р. Лексикон српског Средњег века, Београд