ПОРОДИЦА ФИАЛА: ПОСЛОВНИ УСПОН И УЧЕШЋЕ НА МЕЂУНАРОДНИМ И ДОМАЋИМ ИЗЛОЖБАМА

Шумадијски анали 12 (2022) (стр. 89-137) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бојана Топаловић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/SAnali18.12.089T

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Породица Фиала1 препознатљива је у историји Крагујевца као једна од неколико које су утемељиле индустрију у граду. Пословни и животни путеви чланове ове породице водили су из Чешке у Србију, прво у Блазнаву, а потом у Крагујевац, где су значајно допринели индустријском развоју града и Краљевине Србије.

Рад предочава привредна и друштвена збивања крајем XIX и почетком XX века. У то време су на индустријској сцени Крагујевца и Краљевине Србије Фридрих, Фридрих млађи и Венцеслав Фиала. Пословни успон Фридриха Фиале и његових синова – учешће на међународним и домаћим изложбама, две светске у Паризу 1889. и 1900, Балканској у Лондону 1907. и Међународној  презентацији индустрије у Торину 1911, као и на две домаће, у Врању 1892. и Пожаревцу 1895. Године – налази се у фокусу рада.

Ради бољег разумевања и сагледавања значаја великих интернационал- них изложби које су доживеле процват у другој половини XIX века, дати су основни подаци о оним изложбама на којима су учествовали чланови породице Фиала. Значајно место у раду поклоњено је наступу и месту Србије на међународним изложбама, као и организовању домаћих, што је било подсти- цајног карактера за развој привреде и у сагласју са оним што се дешавало у

„великом свету“. Истовремено, рад представља покушај да се сагледа широка и важна област привредне историје, државно устројство Србије на крају XIX и почетком XX века, економска политика њене владе, као и резултати привредног развоја који су из тога проистекли.

Ослањајући се на радове Живомира Спасића и Ненада Карамијалковића, овај чланак је један у низу одговора на нека од значајних питања из повести породице Фиала. У погледу доступне грађе, од велике важности је она похрање- на у збиркама Народног музеја Крагујевац, док за приказ међународних и дома- ћих изложби значајан извор и једну од полазних тачака представљају богати и разноврсни осврти у дневним новинама и часописима с краја XIX и почетка XX века.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Фридрих Фиала, Браћа Фиала, Крагујевац, индустрија коже, Закон о потпомагању индустрије, међународне изложбе, домаће изложбе.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Историјски архив Пожаревац Збирка плаката I
  • Народни музеј Крагујевац Збирка архивске грађе
  • Збирка завичајне књиге и штампе Збирка фотографија и разгледница
  • Народни музеј Србије
  • Збирка новца, медаља и одликовања
  • Национални савет чешке националне мањине у Републици Србији
ЛИТЕРАТУРА
  • Алексић Пејковић, Љиљана, Односи Србије са Француском и Енглеском 1903– 1914, Београд: Историјски институт у Београду, 1965.
  • Вучо, Никола, Занатство и индустрија у XIX веку, Историја Београда 2 (деветнаести век), Београд: Просвета, 1974, 429–469.
  • Вучо, Никола, Државна интервенција у привреди, историјски развој, Београд: „Савремена администрација“ и Институт за економска истраживања, 1975.
  • Вучо, Никола, Привредна историја Србије до Првог светског рата, Београд: Научна књига, 1955.
  • Вучо, Никола, Распадање еснафа у Србији, књига прва, Српска академија наука, посебна издања књ. CCXXII, Историјски институт, књига 5, уредник Виктор Новак, Београд: Научна књига, 1954.
  • Грујић, Јеврем, Животопис Јеврема Грујића, приредила З. Петровић, Аранђеловац: Народни музеј Аранђеловац, 2009.
  • Guida pratica per visitare la Esposizione Internazionale delle industrie e del lavoro indetta in Torino, Torino: Ajassa & Ferrato, 1911.
  • Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914, књига I, свеска 1, приредио Андрија Раденић, Београд: Српска академија наука и уметности, 1991. Душковић, Весна, Србија на Светској изложби у Паризу 1900, [каталог изложбе], уредник Љубомир Рељић, Београд: Етнографски музеј у Београду, 1995.
  • Ђурић Замоло, Дивна, Градитељи Београда 1815-1914, Београд: Музеј града Београда, 2009.
  • Елезовић, Звездана, Успех српске скулптуре на Светској изложби у Паризу 1900. године, Баштина, свеска 30, Лепосавић: Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Приштина – 2011.
  • Илић, Предраг, – Обрадовић, Дејан, Знаменити и познати људи сахрањени на крагујевачком гробљу, Крагујевачка гробља, Крагујевац: ЈКП „Градска гробља“ Крагујевац, 2008, 79–191.
  • Јовановић, Добривоје, Са изложбе у Крушевцу 1891. године, Расински анали, бр.4, главни и одговорни уредник Миломир Стевић, Крушевац: Историјски архив Крушевац, 2006, 143–154.
  • Карамијалковић, Ненад, Чеси у Србији и Црној Гори и Чеси у Шумадији, Крагујевац: Центар за креативни развој „Прсти“, 2013.
  • Карамијалковић, Ненад, Породица Фиала – трагична прича крагујевачких индустријалаца чешког порекла, Шумадијски анали 9, уредник Предраг Илић, Крагујевац: Историјски архив Шумадије Крагујевац, 2018, 41–62.
  • Лисичић, Христина, Драгутин Инкиостри – Медењак, Зборник за ликовне уметности 1, Нови Сад: Матица српска – Нови Сад, 1965.
  • Макуљевић, Ненад., Уметност и национална идеја у XIX веку, Завод за уџбенике и наставна средства – Београд, 2006.
  • Макуљевић, Ненад, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882–1914), Београд: Филозофски факултет у Београду Катедра за историју уметности новог века, 2007.
  • Марић Јеринић, Марија, Медаље са Светске изложбе у Паризу 1889. године и учешће Краљевине Србије, Нумизматичар, бр. 28, главни и одговорни уредник Татјана Цвјетићанин, Београд: Народни музеј у Београду, 2010, 249–264.
  • Марић Јеринић, Марија, Обреновићи – једна историја у металу из Збирке медаља Народног муззеја у Београду, Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе III, уредници Александар Марушић, Ана Боловић, Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја, 2015, 109–127.
  • Милорадовић, Драгана, – Живковић Јасмина, Занатство округа пожаревачког, [каталог изложбе], глсвни и одговорни уредник Јасмина Николић, Пожаревац: Историјски архив Пожаревац, 2017.
  • Митриновић, Чедомил, – Брашић, Милош, Југословенске народне скупштине и сабори, Београд: Народна скупштина Краљевине Југославије, 1937.
  • Пилетић, Мила, Одликовања југословенских народа XIX и прве половине XX (до 1941) из збирке Војног музеја у Београду, Београд: Војни музеј – Београд, 1987.
  • Попов, Чедомир, Привреда, друштво и политика, Историја српског народа, шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918, Београд: Српска књижевна задруга, 1994, 7–49.
  • Поповић, Мирослав, Крагујевац и његово привредно подручје, Српска академија наука, посебна издања књига CCXLVI, Географски институт књига 8, Београд 1956.
  • Протоколи Народне скупштине која је држана у Крагујевцу 1873. године, у Београду, у Државној штампарији, 1873.
  • Раденковић, Ђорђе, Пашић и Србија, Београд: Новинско-издавачка установа Службени лист СРЈ, 1997.
  • Рајић, Сузана, Александар Обреновић владар на прелазу векова сукобљени светови, Београд: Српска књижевна задруга, 2014.
  • Растовић, Александар, Србија на Лондонској изложби 1907. године, Историјски часопис, књ. LII (2005), уредник Тибор Живковић, Београд: Историјски институт, 2005, 317–345.
  • Рафаиловић, Јелена, Привредно законодавство и развој индустрије у Крагујевцу у другој половини 19. века и првој половини 20. века, Од престонице до индустријског центра – Крагујевац средином 19. века, уредник М. Ђуран, Крагујевац: Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 2020, 51–67.
  • Спасић, Живомир, Почеци Тополивнице у Крагујевцу, Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804 – 1854, главни и одговорни уредник Тодор. И. Подгорац, Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу, 1996, 486–502.
  • Спасић, Живомир, Продукција кожа у Крагујевцу до краја Првог светског рата, Век и по индустрије коже у Крагујевцу 1835 – 1985, уредник Александар Марковић, Крагујевац: „Партизан“ Индустрија хемијских производа, антизвучних материјала и прераде коже Крагујевац, 1985, 11–43.
  • Спасић, Живомир, Крагујевачка војна фабрика 1853 – 1953, Београд: Војно издавачки завод, 1973.
  • Спасић, Живомир, Учешће Војнотехничког завода у Крагујевцу на Светској изложби у Паризу 1889. године, Наука и техника у Србији друге половине XIX века 1954-1904, главни и одговорни уредник Т. И. Подгорац, Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу, 1998, 667–684.
  • Србија на Балканској изложби у Лондону 1907, Београд: Краљевско-српско Министарство народне одбране, 1907.
  • Стаменковић, Александра З, Ефемерна архитектура: павиљон Краљевине Србије на међународној изложби у Торину 1911. године, Зборник Народног музеја XXI–2, уредник Бојана Борић-Брешковић, Београд: Народни музеј у Београду, 2014, 269–280.
  • Стаменковић, Александра З., Архитектура националних павиљона Србије и Југославије на међународним изложбама 1900 – 1941. године, одбрана докторске дисертације на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Београд 2017. Станковић, Ђорђе Ђ., Никола Пашић и југословенско питање (1), Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1985.
  • Стојановић, Дубравка, Калдрма и асфалт, урбанизација и модернизација Београда 1890 – 1914, Београд: Удружење за друштвену историју, 2012.
  • Тодоровић, Нада., Југословенске и иностране медаље, Београд: Народни музеј – Београд, MCMLXIV
  • Тодоровић, Мирјана, Збирка еснафских писама и диплома, главни и одговорни уредник Зоран Петровић, Јагодина: Завичајни музеј Јагодина, 2016.
  • Hobsbowm, Eric., Doba kapitala 1848–1875, Zagreb, 1989.
  • Чалић, Мари-Жанин, Социјална историја Србије 1815 – 1941, Београд: CLIO, 2004.
  • Чубрило, Јасмина, Како међународне изложбе мисле, Зборник Матице српске за ликовне уметности 37, главни уредник Александар Кадијевић, Нови Сад, 2009, 297–325.
ШТАМПА
  • Београдске општинске новине, Београд 1888. Београдске општинске новине, Београд 1889. Босанска вила, Сарајево 1907.
  • Бранково коло, Сремски Карловци 1897. Бранково коло, Сремски Карловци 1898. Бранково коло, Сремски Карловци 1900. Бранково коло, Сремски Карловци 1907. Дело, Београд 1911.
  • Дневни лист, Београд 1892.
  • Зора, Мостар 1899.
  • Југословенски дневник, Суботица 1931.
  • Мали журнал, 1895.
  • Мале новине, 1888.
  • Нова искра, Београд 1900. Нова искра, Београд 1907. Орао, 1902.
  • Политика, Београд 1989.
  • Правда, Београд 1906.
  • Правда, Београд 1937. Српско коло, Загреб 1906. Српске новине, Београд 1874. Српске новине, Београд 1888. Српске новине, Београд 1889. Српске новине, Београд 1891. Српске новине, Београд 1898. Стара Србија, Ниш 1889.
  • Самоуправа, додатак бр. 286, Београд 1907.
  • Тежак, Београд 1885.
  • Тежак, Београд 1891.
  • Тежак, Београд 1892.
  • Тежак, Београд 1897.
  • Тежак, Београд 1898.
  • Тежак, Београд 1900.