ISTRAGA PORODIČNIH (NE)ISTINA: SEĆANJE, TRAUMA I SVEDOČENJE U STUDIJI „MOJ DOBRI OTAC“: ŽIVOT SA NJEGOVOM PROŠLOŠĆU BEATE NIMAN

Nasleđe 58 (2024) [149-160]

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Aleksandra V. Čebašek Nešković

Download FullPdf   

DOI: 10.46793/NasKg2458.149CN

SAŽETAK /ABSTRACT:

Osnovna namera rada jeste analitičko raslojavanje sadržine studije Moj dobri otac: život sa njegovom prošlošću Beate Niman. Autorka studije je kćerka Bruna Zatlera, šefa Gestapoa i zločinca Drugog svetskog rata, koji je, pored mnogobrojnih zver- stava, rukovodio operacijom ubijanja žena i dece u dušegupkama u Beogradu (1942–1944). Uočavajući praznine i nelogičnosti u svojim sećanjima, autorka započinje proces istraživanja o ocu u nameri da napiše njegovu biografiju. Beatin narativ sučeljava prošlost sa sadašnjošću, kao i porodičnu kreiranu prošlost sa potencijalnim porodičnim nasleđem. Osim toga, baveći se isto- rijom, činjenicama, dokazima, otac postaje predmet svojevrsne kćerkine istrage. Počevši od dekonstrukcije (Beatinih) sećanja, najpre je istaknuta prošlost Bruna Zatlera. Biće dati uvidi u autorkine procese istraživanja kojima se dospelo do razotkri- vanja istorijske i porodične istine o Zatleru.  Istraživanje neće biti striktno fiksirano  na  lik  Bruna  Zatlera,  budući  da narativ kao takav daje prostor istraživanju psiholoških aspekata ličnosti same Beate Niman. Na račun rečenog, ali i u vezi sa samim narativom, biće tematizovani odnosi istorije i prošlosti, funkcije sećanja, dometi trauma, aspekti (auto)- biografije, kao uvidi u postojanje dvostrukog svedočenja i dvostrukog istražnog postupka na nivou narativa kao celine.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS: 

Holokaust, sećanje, trauma, svedočenje, istraga, Bruno Zatler

LITERATURA/ REFERENCES:

  • Albvaš 2015: M. Albvaš, Kolektivno i istorijsko pamćenje, u: Kolektivno sećanje i politike pamćenja, prir. Mihail Sladaček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Trifunović, Beograd: Zavod za udžbenike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 29–59.
  • Asman 2011: A. Asman, Duga senka prošlosti, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Asman 2015: A. Asman, Sećanje, individualno i kolektivno, u: Kolektivno sećanje i politike pamćenja, prir. Mihail Sladaček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Trifunović, Beograd: Zavod za udžbenike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 71–86.
  • Bernard-Donalds, Glejzer 2001: M. Bernard-Donals and R. Glejzer (eds.), Witnessing the Disaster: Essays on Representation and the Holocaust, Madison: The University of Wisconsin Press.
  • Bošković 2004: D. Bošković, Islednik, svedok, priča. Istražni postupci u Peščaniku i Grobnici za Borisa Davidoviča Danila Kiša, Beograd: Plato.
  • Drndić 2018: D. Drndić, Sonnenschein, Novi Sad: Akademska knjiga.
  • Karut 1996: C. Caruth, Unclaimed Experience: Trauma, Narrative, and History, Baltimore: The Johns Hopkins University Press.
  • Kuljić 2006: T. Kuljić, Kultura sećanja. Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti, Beograd: Čigoja.
  • Laub, Hamburger 2017: D. Laub, A. Hamburger, Introduction, in D. Laub, A. Hamburger (Eds.), Psychoanalysis and Holocaust Testimony: Unwanted Memories of Social Trauma, New York: Routledge, 1-16.
  • Manošek 2017: V. Manošek, Holokaust u Srbiji, Beograd: Službeni list SRJ, Draslar Partner.
  • Niman 2012: Beata Niman, Moj dobri otac: život sa njegovom prošlošću, Beograd: Službeni glasnik.
  • Sladaček 2015: M. Sladaček i dr., Predgovor, u: Kolektivno sećanje i politike pamćenja, prir. Mihail Sladaček, Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Trifunović, Beograd: Zavod za udžbenike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 7–25.
  • Sulejman 2006: S. Rubin Suleiman, Crises of memory and the Second World War, Harvard: University Press.
  • Felman 1992: S. Felman, Testimony Crises of Witnessing in Literature, Psychoanalysis and History, New York: Routledge.
  • Hačion 1996: L. Hačion, Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija, Beograd: Svetovi.
  • Herš 1997: M. Hirsh, Family Frames: Photography, Narrative, and Postmemory, Harvard: University Press
  • Herš 2011: M. Herš, Generacija postsećanja, Polja, god. 56, br. 469, maj-jun 2011, 149–169.
  • Cvijović Javorina 2013: I. Cvijović Javorina, Trijumf, trauma i ovladavanje prošlošću, ČSP, br. 2, Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 345–369.