Форум 1 (1-2) 2019, (стр. 67-85)
АУТОР(И): Ненад Дугалић
Е-АДРЕСА: sonenesa10@gmail.com
DOI: 10.46793/Forum19.067D
САЖЕТАК:
Савремени економски односи доносе бројне нежељене проблеме, који тенденцијски прерастају корисност па и саму сврху глобализације, што доводи до велике диференцијације људи на нашој планети. Једнима је глобализација дала многобројне позитивне резултате а другим народима је донела и доноси низ негативних последица. Једна од битних одлика данашњег одрживог развоја је општа доминација финансијског капитала. Он снагом законитости утиче на трансформацију светског друштва мењајући темељене цивилизацијске вредности и структуру како друштвене, економске и политичке, тако и социјалне стварности. Дошло је до експанзије најразвијенијих светских финансијских тржишта, што је у великој мери утицало и на повећање глобалних финансијских трансакција. Велике могућности информационо‐комуникацијске технологије су омогућиле знатно снижене трошкове пословања, а то је опет, омогућило јачу интеракцију и бржу размену добара, капитала, информација, идеја и знања повећавајући међузависност људи и процеса. Све је то још далеко од објективних могућности којима располаже мањи део света, углавном најразвијеније земље запада. Зато је изазов за развијене, али и земље у развоју и земље у успону (БРИКС), како да одговоре овим страховима помоћу отворене и ангажоване националне државе на међународном нивоу. Због тога аргументи о непотребној улози државе у међународним односима делују неубедљиво и још увек нису успели да ослабе моћ националних држава.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
социјалне неједнакости, глобална економија, БРИКС, државна регулатива, пољопривреда
ЛИТЕРАТУРА:
Бекер, E. (2005). Економски аспекти глобализације. Привредна изградња, 48(3‐4),135‐
153.
Castells, M. (1999). Information Tehnology, Globalization and Social Development.
Paper for United Nations Research Institute for Social Developmeptʹs conference, Genova, 22 September, 1999.
China Breaks Long Silence on Inequality Statistics. The Telegraph, January 18, 2013.Retrieved March 05, 2019, fromhttps://www.telegraph.co.uk/finance/economics /9810436/China‐breaks‐long‐ silence‐on‐inequality‐statistic.html
Драшковић, В. (2001). Појам, узроци и последице глобализације. У: Љ. Првуловић, (ред.). Глобализација и транзиција (стр. 139‐148). Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), The State of 2002 Food Insecurity in the World, Published in 2002 by the Food and Agriculture Organization of the United Nations VialedelleTerme di Caracalla, 00100 Rome, Italy.
Global Development Finance: Mobilizing Finance and Managing Vulnerability. 2005.
The International Bank for Reconstruction and Development/The World Bank, Washington.
Глухова Викторовна, А. (2005). Политическая конфликтология перед вызовами глобализации. Социологические исследования,8,100‐106.
Голијан, Ј. и Димитријевић, Б. (2018). Глобално тржиште органске хране.
Actaagriculturae Serbica, 23(46), 125‐140.
Human Development Report 2003,United Nations Development Programe, New York. Human Development Report 2004,United Nations Development Programe, New York. Human Development Report 2005,United Nations Development Programe, New York. Human Development Report 2016,United Nations Development Programe, New York. Илић, В. (2006). Квалитет и маркетинг ‐ ʹкључʹ за Европу. Економика пољопривреде,
53(3), 529‐542.
International Poverty Centre, Evaluating the Impact of Brasil’sBolsaFamilia: Cash Transfer Programmes in Comparative Perspective, United Nations Development Programme, New York, 2007.
Korten, C. D. (1999). The Failures of Bretton Woods, The Social Crediter, The Official Journal of the Social Credit Secretariat, 78(1), 1‐6.
Ковачевић, С. и Бојић, Д. (2014). Економски систем Кине ‐ Реформе и економски раст, ActaEconomica, 12(21), 67‐84.
Лековић, В. (2006). Противуречности државног управљања у условима глобализације. Економске теме, 44(1‐2), 67‐76.
Marcus, G., The Implications of the Crisis for Monetary Policy.Speech given at the Bureau for Economic Research Annual Conference, Sandton, June 6, 2013.Retrieved April 25, 2019, fromhttps://www.bis.org/review/r130611a.pdf
Марковић, А. (2009). Сиромаштво у свету: Глад у технолошкој ери, Бизнис & Финансије, бр. 55. Преузето20. aприла, 2019. године, сa http://bif.rs/2009/07/siromastvo‐u‐svetu‐glad‐u‐tehnoloskoj‐eri/
Митровић, Љ. (2000). Глобализација и савремена левица: за мондализацију отпора и борби против савременог империјализма. Београд: Институт за политичке студије.
Митровић, Љ. (2005). Контроверзе о судбини идентитета у процесу глобализације и регионализације Балкана. У: Љ. Митровић, Д. Б. Ђорђевић, и Д. Тодоровић (ред.). Културни и етнички идентитети у процесу глобализације и регионализације Балкана (стр. 1‐10), Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
Mittelman, H. J.(2000). The Globalization Syndrome: Transformation and Resistance.
NewJersey: Princeton University Press.
OECD 2015.In It Together: Why Less Inequality Benefits All. OECD Publishing, Paris.RetrievedMarch 10, 2019, fromhttp://dx.doi.org/10.1787/9789264235120‐en
Печујлић, М. (2002). Глобализација два лика света. Београд: Гутенбергова Галаксија.
Петричевић, Б. (2014). Утицај страног капитала на развој земаља у транзицији и глобализација. Пословне студије, 11‐12, 499‐517.
Петровић, П. (1997). Маркетинг стратегија и међународно пословање предузећа.
Београд: Институт за спољну трговину.
Петровић, П. (2003). Нова улога државе у привредном животу у условима глобализације. Економика пољопривреде, 50(1), 23‐37.
Пикети, Т. (2015). Капитал у XXI веку. Нови Сад: Академска књига.
Sen, A.,Way India Trails China. The New York Times, June 2013.Retrieved March 10, 2019, from https://www.nytimes.com/2013/06/20/opinion/why‐india‐trails‐ china.html
Стојановић, И. (2000). Држава и тржишне реформе. Београд: Прометеј. The 100 Richest Russians, Forbes, July 23, 2004.See also „Russia’s Richest:
ForbesPublishes Billionaire List“ RT, April 18, 2013. Retrieved April 25, 2019,
fromhttps://www.rt.com/business/russias‐richest‐billionaire‐forbes‐list‐059/ UNCTAD (2012). World Investment Report 2012: Towards a New Generation of
Investment Policies, Geneva, table I.8.
United Nations Development Programme 2017.Retrieved April 25, 2019, from: http://www.undp.org/
Вилић, Д. и Нишић, В. (2015). Сиромаштво ‐ друштвена појава (и процес) у глобалном друштву. Радови ‐ часопис за хуманистичке и друштвене науке, 1(21), 1‐22.