Форум 1 (1-2) 2019, (стр. 25-43)
АУТОР(И): Милош Димитријевић, Никола Макојевић
Е-АДРЕСА: mdimitrijevic@kg.ac.rs, nmakojevic@kg.ac.rs
DOI: 10.46793/Forum19.025D
САЖЕТАК:
Основна карактеристика регионалног развоја Републике Србије у протеклих тридесетак година одликује се интензивним растом регионалних диспропорција у демографском и економском смислу. Као последица таквог развоја, настају све веће разлике између руралних и урбаних подручја уз настајање високе демографске и економске концентрације у Београдском региону. Дефинисана структура рада и коришћена методологија у овом раду има за циљ анализу фактора који изазивају регионалне разлике и давање препорука како исте искључити и на тај начин створити предуслове за смањење регионалних разлика и концентрације економских и демографских активности. У раду су коришћене одговарајуће технике, параметарске и непараметарске, потребне за поређење група. Коришћење Kruskal‐Wаllis теста довело је до закључка да запосленост у примарном сектору има примат у свим регионима, са изузетком Београдског. Резултати Mann‐Whitney теста довели су до закључка да примарни сектор доминира у руралним подручјима у односу на урбана, док је једнофакторска ANOVA различитих група потврдила да су остварени приходи од пољопривреде високи у свим регионима, изузев Београдског. Као посебан закључак намеће се резултат Kruskal‐Wаllis теста који је показао да је Београдски регион најмање сиромашан, уз потврду Mann‐Whitney теста да је већи проценат сиромашва руралних подручја у односу на градска. Сви ови резултати показују озбиљан заостатак остатка земље у односу на Београдски регион чиме се потврђује висок ниво концентрације економских активности, а самим тим и демографских кретања. Овакви закључци постављају озбиљна питања о будућем еконосмком расту и развоју Републике Србије које ће, без посебне пажње усмерене ка регионалном развоју, имати далекосежне, негативне последице по националну економију.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
регионални развој, рурални развој, структура запослености, диверзификација прихода, стопа сиромаштва.
ЛИТЕРАТУРА:
Acemoglu, D. (2006). Introduction to economic growth, Cambridge MA:MIT department of economics.
Babović, M. (2016). Socijalno uključivanje: koncepti, stanje, politike, Beograd: SeCons, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Preuzeto 10.01.2020. sa http://jugovic.fasper.bg.ac.rs/wp‐ content/uploads/2016/10/Socijalno‐uključivanje‐koncepti‐stanje‐ politike.pdf
Barro, R. & Sala‐i‐Martin, X. (2004). Economic growth, Massachusetts: Massachusetts Institute of Technology.
Bogavac‐Cvetković, N., Kotlica, S. i Pavlović, R. (2013). Modeli podrške regionalnom razvoju. Ekonomski vidici, 18(2‐3), 221‐236.
Bogdanov, N. (2007). Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, Beograd: UNDP.
Bogićević, B., Krstić, G. i Mijatović, B. (2002). Siromaštvo u Srbiji i reforma državne pomoći siromašnima, Centar za liberalno‐demokratske studije.
Bošković, T. (2012). Ekonomski efekti razvoja turizma u ruralnim područjima Srbije.
Škola biznisa, 2(2012), 29‐34.
Cairol, D., Coudel, E., Knickel, K., Caron, P. & Kröger, M. (2009). Multifunctionality of Agriculture and Rural Areas as Reflected in Policies: The Importance and Relevance of the Territorial View. Journal of Environmental Policy & Planning, 11(4), 269–289.
Cvejić, S., Babović, M., Petrović, M., Bogdanov, N. i Vuković, O. (2010). Socijalna isključenost u ruralnim oblastima Srbije, Beograd: UNDP Srbija, Sektor za inkluzivni razvoj.
Dimitrijević, M., i Makojević, N. (2019). Siromaštvo kao dimenzija ekonomske isključenosti ruralnih područja Republike Srbije. U: Leković, V., Veselinović, P. (Ur.). Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije (373‐ 395). Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Đukić, P. (2013). Prokletstvo regionalnih pozicija – mogućnosti održivog regionalnog razvoja u Srbiji. Ekonomski vidici, 18(2‐3), 189‐208.
Howitt, P. & Aghion, P. (2009). The economics of growth, London: The MIT Press. Lowe, P., Ray, C., Ward, N., Wood, D. & Woodward, R. (1998). Participation in Rural
Development: A Review of European Experience, CRE Research Report, Newcastle, UK:
University of Newcastle upon Tyne.
Matković, G. (2014). Merenje siromaštva ‐ teorijski koncepti, stanje i preporuke za Republiku Srbiju, Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije.
Moseley, M.J. (2003). Rural development: Principles and Practice, London: SAGE Publications.
Njegovan, Z. (2001). Regionalizacija u Srbiji kao osnov za strukturno prilagodjavanje i efikasniji ruralni razvoj. U Pejanović, R. (red.). Agroekonomika (62‐72). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
OECD. (2011). OECD REGIONAL TYPOLOGY.Retrieved January 7, 2020, from https://www.oecd.org/cfe/regional‐ policy/OECD_regional_typology_Nov2012.pdf
Ploeg, J.D. van der, Renting, H., Brunori, G., Knickel, K., Mannion, J., Marsden, T., de Roest, K., Sevilla‐Guzmán, E. & Ventura, F. (2000). Rural development: from practices and policies towards theory. SociologiaRuralis, 40(4), 391‐408.
Stiglitz, J., Sen, A. & Fitoussi, J.P. (2009). Report by the Commission on the Measurement of Economic Performance and Social Progress. Retrieved January 10, 2020,from https://ec.europa.eu/eurostat/documents/118025/118123/Fitoussi+Co mmission+report.
Terluin, I.J. (2001). Rural Regions in the EU: Exploring Differences in Economic Development. Doctoral dissertation. University of Groningen. Retrieved January 5, 2020, from https://www.rug.nl/research/portal/en/publications/rural‐ regions‐in‐the‐eu(d546efd1‐8a21‐40da‐9e54‐8c42af6d9fe5).html
Vujičić, M. i Ristić, L. (2006). Ekonomika poljoprivrede, Kragujevac: Interprint.
Ward, N. & Brown, D.L. (2009). Placing the Rural in Regional Development. Regional Studies, 43(10), 1237–1244.
Winkler, A. (2012). Measuring regional inequality: an index of socio‐economic pressure for Serbia.Collection of papers – Faculty of Geography at University of Belgrade, 60, 81‐ 102.
Yifu Lin J. (2012). New structural economics: a framework for rethinking development and policy, Washington: The world bank.
Zekić, S., Matkovski, B. i Kleut, Ž. (2016). IPARD fondovi u funkciji razvoja ruralnih područja Republike Srbije. Ekonomski horizonti, 18(2), 169‐180.