АУТОР / AUTHOR(S): Александар Гајић
DOI: 10.46793/82057-99-4.093G
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Pазвијајући тезу да су промене у представљању хероја у књижевности показатељ промена у друштвима и њиховим културама услед спољашњих и унутрашњих утицаја, рад се осврће на еволуцију приказа хероја у српском роману у периоду социјалистичке Југославије (1945–1991) под утицајем европске књижевности, односно европског културног трансфера. Усредсређеност на представе хероја баца ново светло на то како је послератни „борбени замах“ друштвене књижевности, у којој је идеолошки, револуционарни поглед на стварност спојен са предмодерним, фолклорним утицајима, био захваћен револуционарним жаром који се огледао у повратку високомиметског, готово епског јунака ове књижевности. Централни део рада даје и нови поглед на дубоку поделу на „реалисте“ и „модернисте“ у српској књижевности која је настала од почетка педесетих година, после разлаза Југославије са Стаљином и Коминформом, а потом, кроз дела најзначајнијих романсијера наредне четири деценије, прати еволуцију српске књижевности и свих њених фаза (модерни реализам, неомодернизам са својим егзистенцијалистичко-апсурдистичким крилом, „проза у фармеркама“, постмодернизам и жанровска књижевност) у односу на промене у представљању главних протагониста. Правац овог развоја, међутим, јасно је уцртан – ток трансформације јунака неумитно иде од високомиметских, епских ликова, до нискомиметских, „обичнијих“ јунака, а потом и до антихеројских егзистенција смештених у средиште наратива којим доминирају теме отуђења, изгубљености и узнемирености у социјално-психолошким лавиринтима.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
херој, културни трансфер, модернизација, европска књижевност, српска књижевност у социјалистичкој Југославији (1945–1991)
ПРОЈЕКАТ/ ACKNOWLEDGEMENTS:
Истраживање је спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, број пројекта 7747152,hCultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21st century– CTES.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Аврамовић, Марко, „Књиге огледала: Цинк и Мамац Давида Албахарија“, Књижевна историја, No. 46/2014, стр. 525–546.
- Гајић, Александар, „Представе хероја у српској прози 1804–1914. и европски културни трансфер“, у: Зборник Културни трансфер Европа–Србија у 19. веку, (Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2023).
- Деретић, Јован, Историја српске књижевности, (Београд: Требник, 1996).
- Ивановић, Радомир, Тумачења савременог романа, (Загреб: Аугуст Цесарец, Загреб, 1976).
- Kaloh Vid, Natalia, Kučiš, Vlasta, “Discourse Analysis in Translation Courses: The Question of Ideology and Culture”, in: Ying Cui and Wei Zhao, Handbook of Research on Teaching Methods in Language Translation and Interpretation, Weihai (Shandong University, 2014).
- Кораћ, Станко, „Иво Андрић према стоицизму и егзистенцијализму“, у: Дело Иве Андрића у контексту европске књижевности и културе, (Београд: Задужбина Иве Андрића у Београду, 1981), стр. 619–643.
- Лобачев, Ђорђе, Баш Челик и Биберче (1938–1943): Сабрана дела, књига трећа, (Београд, Макондо, 2021)
- Лојаница, Марија, „Антрополошка трилогија Борислава Пекића и метафизичка детективска проза“, Књижевна историја, No. 43/11, 2011, стр. 215–228.
- Милинчевић, Васо, поговор у: Херој на магарцу Булатовић, Миодраг, (Београд: Просвета, 1983), стр. 357.
- Милошевић, Никола, Идеологија, психологија и стваралаштво, (Београд: Просвета,1984).
- Милошевић, Петар, Сторија српске књижевности, (Београд: Службени гласник, 2010).
- Палавестра, Предраг, Послератна српска књижевност 1945–1970, (Београд, Службени гласник, 2012).
- Радуловић, Немања, Подземни ток 2, (Београд: Службени гласник, 2020).
- Тартаља, Иво, „Писац као читалац и читалац као писац“, у: Дело Иве Андрића у контексту европске књижевности и културе, (Београд: Задужбина Иве Андрића у Београду, 1981), стр. 15–24.
- Шамић, Мидхад, „Поглед Иве Андрића на неке француске писце“. у: Дело Иве Андрића у контексту европске књижевности и културе, (Београд: Задужбина Иве Андрића у Београду, 1981), стр. 703–717.