ГЕОПАТОЛОГИЈА КОПНЕНЕ ЗОНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Научна конференција Трансформација простора Копнене зоне безбедности, 5. новембар 2025. Београд, (202-218 стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марко В. Милошевић , Милован Миливојевић

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/80029.90.0.202M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Балканско полуострво представља простор изразите геополитичке динамике, условљене хетерогеношћу рељефа и транзитним положајем, што је кроз историју довело до честих фрагментација и укрупњавања територија. Србија, као део овог простора, била је изложена утицајима великих геополитичких субјеката, што се огледа у њеној територијалној еволуцији од 19. века до данас. Након NATO интервенције 1999. године, Србија је суочена са процесима територијалне дезинтеграције, посебно у Копненој зони безбедности. У том контексту, појаве као што су покушај укључивања Медвеђе у албански етнокултурни простор, употреба термина „Прешевска долина“, делимитација административне линије на Панчићевом врху и формирање Уније албанских општина, представљају елементе геопатологије. Ови процеси угрожавају територијални интегритет Србије и подстичу етноцентричне наративе који занемарују мултиетнички карактер региона. Термин

„Прешевска долина“ нема научно утемељење у геоморфолошким, етнокултурним и функционалним карактеристикама, већ служи као инструмент политичке артикулације територијалних захтева. Употреба оваквих појмова и симболичких структура може довести до дестабилизације региона и нарушавања безбедности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

геопатологија; КЗБ; Медвеђа; етноцентричност

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Васовић, М. (1958). О једној шиптарској оази у Горњој Јабланици. Зборник радова Географског факултета, 5, 229–238.
  • Васовић, М. (1962). Насељавање Горње Јабланице. Претходни резултати. Лесковачки зборник, 2, 43–51.
  • Васовић, М. (1998). Горња Јабланица. Географска својства. Народно дело и Завичајно удружење “Горња Јабланица”
  • Грчић, М. (1984). Геополитички положај Југославије у прошлости и данас. Зборник радова Института за географију ПМФ-а, 31, 79–95.
  • Грчић, М. (2000). Политичка географија. Географски факултет Универзитет у Београду.
  • Грчић, М. (2002). Концепт граничног региона. У С. Станковић (Ур.), Проблеми ревитализације пограничних крајева Југославије и Републике Српске (стр. 11–21). Географски факултет –Уневерзитет у Београду.
  • Грчић, М. (2003). Геополитичке детерминанте међуетничких односа на Балкану. Зборник радова Географског факултета, 50, 1–19.
  • Грчић, М. (2007). Геополитички смисао и бесмисао балканизације. У Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима, (29 – 36). Географски факултет у Београду, ПМФ у Бања Луци.
  • Деспотовић, Љ. & Глишин, В. (2021). Геополитички идентитет Републике Србије и стратегија националне безбедности. Политика националне безбедности, 20(1), 21–35.
  • Деспотовић, Љ. & Глишин, В. (2021). Одбрана Србије. прилози за геополитику националне безбедности. Архив Војводине и Институт за политичке студије
  • Глишин, В. (2022). Бујановачко-Прешевска област као потенцијално геополитичко жариште Србије. Између националне безбедности и пројекта „Велика Албанија”. Политика националне безбедности, 21(1), 147–169.
  • Костић, М. (2016). Прешево, Бујановац и Медвеђа – статус/мањине, паралеле и ставови ЕУ и САД. Национални интерес, 26(2), 85–107.
  • Пророковић, Д. (2018). Геополитика Србије. Положај и перспектива на почетку 21. века. Службени гласник. Радовановић, М. (2005). Косово и Метохија. У Републици Србији и на Западном Балкану. Mnemosyne.
  • Симовић, М. (2017). Копнена зона безбедности. Пре и после оружаног сукоба. Медија центар “Одбрана.
  • Танасковић, Д., Радовановић, М., Милошевић, М., Пандуревић, В., Степић, М., Кресовић, Т., & Чолић, В. (2001).
  • Југоисток Србије. Континуитет кризе имогући исходи. Институт за геополитичке студије. Тошић, Д. (2012). Принципи регионализације. Универзитет у Београду – Географски факултет.
  • Ћалић, Ј., Милошевић, М. В., Гаудењи, Т., Штрбац, Д., & Миливојевић, М. (2012б). Панонска низија као морфоструктурна јединица Србије. Гласник Српског географског друштва, 92(1), 47–70.
  • Ћалић, Ј., Милошевић, М. В., Миливојевић, Т. & Гаудењи, Т. (2017). Рељеф Србије. У М. Радовановић (ур.),
  • Географија Србије, (стр. 23–92). Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
  • Цвијић, Ј. (1922). Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије. Хрватски штампарски завод.

* * *

  • Ejupi, A., & Bernabé-Crespo, M.B. (2022). Regional identity in a geopolitically contested area: Preševo Valley (South Serbia) scientific argumentation and political use. Investigaciones Geográficas, (77), 323–337. https://doi.org/10.14198/ INGEO.19877
  • Ejupi, A., & Islami, H. (2025). Preševska dolina i Sjeverno Kosovo. Dva geopolitička I neuralgična čvorišta. Geografski horizont, 71(1), 57–68
  • Ejupi, A. & Stiperski, Z. (2018). The Geopolitical Background of the Preševo Valley Crisis. Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft Band, 160, 225–240. doi: 10.1553/moegg160s225
  • Ejupi, A. & Ramadani, I. (2016). Regional differentiation and the geopolitical and transboundary position of the Presheva Valley. Miscellanea Geographica, 20(4), 22–28. https://doi.org/10.1515/mgrsd-2016-0024
  • Ćalić, J., Gaudenyi, T., Milošević, M. V., Štrbac, D. & Milivojević, M. (2012а). Geomorphometrical method for delineation of plains – case study of the south-eastern (Serbian) segment of the Pannonian plain. Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, 7(2), 239–248.
  • Šakaja, L. (2015). Uvod u kulturnu geografiju. Leyka international.
  • Topografska karta 1:25.000 (1972), list Leskovac, 632_1_3, 632_1_4, 632_3_1, 632_3_2. Vojnogeografski institut, Beograd.
  • Zejnullahi, V. (2015). Albanians in Presevo Valley and Their National Rights. European Journal of Language and Literature, 1(2), 90–95.
  • Zejneli, А. & Konushevci, А. (2016, новембар 30). Koga plaši Unija albanskih opština. Radio Slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-unija-albanskih-opstina/28148442.html