ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КОПНЕНЕ ЗОНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марко В. Милошевић , Јована Тодорић , Синиша Дробњак

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/80029.90.0.033M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Копнена зона безбедности (КЗБ) представља постконфликтно подручје на Западном Балкану, на територији јужне и делом југоисточне Србије, уз административну линију са АП Косово и Метохија. Простире се лучно дуж планинског венца од Карадага, Копаоника, Рогозне до Мокре Горе, у дужини од 382 km. Антропогеографски обухвата области као што су Прешевска Црна Гора, Пољаница, Горња Јабланица, Топлица, Рашка и Стари Колашин. Географски положај КЗБ-а анализиран је кроз дијахронијски приступ, узимајући у обзир апсолутне и релативне елементе положаја. Апсолутни елементи укључују математичко-географски, орогеографски, хидрографски и биогеографски положај, док релативни обухватају културно-цивилизацијски, политички, економски и саобраћајно-географски аспект. Кључни чиниоци који обликују положај КЗБ-а су статус АП Косово и Метохија, функција административне линије и степен милитаризације КЗБ-а под утицајем међународних снага (KFOR/NATO).

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

KЗБ; географски положај; апсолути положај; релативи положај

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Грчић, М. (2000а). Политичка географија. Географски факултет, Универзитет у Београду.
• Грчић, М. (2000б). Перцепција геополитичког положаја Србије између митова и реалности. Гласник Географског друштва Републике Српске, 5. 71–81.
• Грчић, М. (2001). Компоненте географског положаја Србије. Зборник радова Географског факултета, 49, 7-22
• Грчић, М. (2005). Балкан као културни субконтинент Европе. Гласник Српског географског друштва, 85(1), 209–218. https://doi.org/10.2298/GSGD0501209G
• Грчић, М. (2008). Цвијићева перцепција географског положаја Србије. Гласник Српског географског друштва, 88(2), 3–12. https://doi.org/10.2298/GSGD0802003G
• Давутоглу, А. (2014). Стратегијска дубина. Службени гласник.
• Драгићевић, С., Степић, М., & Карић, И. (2008). Природни потенцијали и деградиране површине општине Обреновац. Јантар група.
• Дугин, А. (1997). Основы геополитики: Геополитическое будущее России [Foundations of geopolitics: The geopolitical future of Russia]. Арктогея.
• Закон о путевима, Службени гласник Републике Србије, бр. 41/2018, 95/2018 – др. закон и 92/2023 – др. закон. (2018/2023). https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-putevima.html
• Лукић, Д. (2024). Величина, облик и границе Србије као битни чиниоци безбедносних изазова Републике Србије. Политика националне безбедности, 26, 69–82. https://doi.org/10.5937/pnb26-48595
• Милошевић, М. В. (2025). Географски положај Алексиначке котлине. У А. Милановић (ур.), Алексиначка котлина кроз миленијуме: Археолошки, историјски и географски аспекти насељавања од неолита до средњег века (стр. 19–24). Археолошки институт; Центар за културу и уметност „Алексинац“.
• Радовановић, В. (1953-54). Југославија – географски положај, унутрашње и спољашње везе. Гласник Етнографског института САНУ, 2–3.
• Развојна агенција Србије (2017). Развијеност региона и јединица локалне самоуправе. РАС. https://ras.gov.rs/ uploads/2017/09/mapa-uredba-sr-eng.pdf
• РТВ. (2023). Влада помаже недовољно развијене општине, социјалне установе и угрожене, слепе и слабовиде спортисте… (14. Децембар 2023). https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vlada-pomaze-nedovoljno-razvijene-opstine- socijalne-ustanove-i-ugrozene-slepe-i-slabovide-sportiste…_1501868.html
• Симовић, М. (2017). Копнена зона безбедности: пре и после оружаног сукоба. Медија центар „Одбрана“. Станковић, С. (2005). Језера Србије. Завод за уџбенике и наставна средства.
• Станковић, С. & Илић, Ј. (2005). Државне границе Републике Србије. У С. Стаменковић & М. Грчић (ур.),
• Србија и савремени процеси у Европи и свету (стр. 193–2004). Географски факултет Универзитета у Београду.
• Степић, М. (1990). Просторно-функционални преображај насеља у општини Обреновац (магистарски рад). Географски факултет.
• Степић, М. (1999). Косово и Метохија – политичкогеографске и геополитичке перспективе. Знамен. Секуловић, Д. (2006). Геостратешки положај геопросторне Врањско-бујановачке котлине. Глобус 31, 75-88
• Тадић, М. (2010). Математичка географија Републике Србије. Еон
• Танасковић, Д. (2011). Неоосманизам: Повратак Турске на Балкан. Службени гласник. Трифуноски, Ј. (1951). Кумановско-Прешевска Црно Гора. Српски етнографски зборник, 62, 1–238.
• Цвијић, Ј. (1914). Географски и културни положај Србије. Гласник Српског географског друштва, 3(3–4), 1–23.
• Цвијић, Ј. (1922). Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије. Хрватски штампарски завод.
• Ћалић, Ј., Милошевић, М.В., Гаудењи, Т., Штрбац, Д., & Миливојевић, М. (2012). Панонска низија као морфоструктурна јединица Србије. Гласник Српског географског друштва, 92(1), 47–70. https://doi.org/10.2298/ GSGD1201047C
• Ћалић, Ј., Милошевић, М. В., Миливојевић, Т., & Гаудењи, Т. (2017). Рељеф Србије. У М. Радовановић (ур.),
• Географија Србије (стр. 23–92). Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

* * *

• Babić, M. (2018). Izazovi geopolitičkih koncepcija na Balkanu: slučaj Srbije. Međunarodna politika, 69(1169), 31–49. https://medjunarodnapolitika.rs/wp-content/uploads/MO/2018/1169/MO-2018-1169-article-2.pdf
• Ejupi, A. & Islami, H. (2025). Preševska dolina i Sjeverno Kosovo. Dva geopolitička I neuralgična čvorišta. Geografski horizont, 71(1), 57–68.
• Ejupi, A. & Stiperski, Z. (2018). The Geopolitical Background of the Preševo Valley Crisis. Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft, 160, 225–240. https://doi.org/10.1553/moegg160s225
• Ejupi, A. & Ramadani, I. (2016). Regional differentiation and the geopollitical and transboundery position of the Presheva Valley. Miscellanea geographica-Regional studies on development, 20(4), 22–28. https://doi.org/10.1515/ mgrsd-2016-0024.
• Haushofer, K. (1928). Bausteine zur Geopolitik. Kurt Vowinckel.
• Milošević, M. V., Milivojević, M. & Ćalić, J. (2010). Spontaneously abandoned settlements in Serbia, Part 1. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijic”, SASA, 60(2), 39–57. doi:10.2298/IJGI1002039M
• Milošević, M. V., Milivojević, M. & Ćalić, J. (2011). Spontaneously abandoned settlements in Serbia: Part 2. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijic”, SASA, 61(2), 25–35. doi:10.2298/IJGI1102025M
• Spykman, N. J. (1944). The geography of the peace. Harcourt, Brace and Company.
• Voisin, N., O›Brien, J. G., Xu, W., Rose, D. J., & White, M. (2021). Water Resource Opportunities at Lake Gazivode/ Ujmani. Pacific Northwest National Laboratory. https://doi.org/10.2172/1783167