O KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

Naučna konferencija Transformacija prostora Kopnene zone bezbednosti, 5. novembar 2025. Beograd, (9-18 str.)

 

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Marko V. Milošević , Milan Radovanović 

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/80029.90.0.009M

SAŽETAK / ABSTRACT:

Kopnena zona bezbednosti (KZB) uspostavljena je nakon potpisivanja vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, sa ciljem okončanja NATO agresije na SR Jugoslaviju. Prostor KZB definisan je kao tampon zona širine 5 km uz administrativnu liniju AP Kosovo i Metohija, sa posebnim bezbednosnim režimom koji je podrazumevao demilitarizaciju i prisustvo samo lokalne policije. Usled bezbednosnog vakuuma, došlo je do terorističkih aktivnosti albanskih ekstremista, uključujući formiranje „Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca” („OVPMB”). U periodu 1999–2001. zabeleženo je preko 600 terorističkih napada, sa značajnim brojem žrtava i raseljenih lica. Reakcija države dovela je do postepene relaksacije KZB i povratka srpskih bezbednosnih snaga tokom proleća 2001. godine. Istraživanja Geografskog instituta SANU od 2006. godine ukazuju na dugoročne geoprostorne efekte narušene bezbednosti, koji se prelivaju van formalnih granica KZB-a. Analiza obuhvata 11 opština u centralnoj Srbiji i 9 opština na teritoriji AP Kosovo i Metohija, uz ukupnu dužinu administrativne linije od 382 km. Rad ukazuje na značaj bezbednosti kao faktora prostornog struktuiranja i potrebu za dugoročnim monitoringom.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

KZB; relaksacija; bezbednost; transformacija prostora; Srbija

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

LITERATURA / REFERENCES:

  • Vlada Savezne Republike Jugoslavije, Vlada Republike Srbije i KFOR. (1999, 9. jun). Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova [međunarodni dogovor]. https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947
  • Grčić, M. (2009). Geografska logika i filozofski pogled na svet. Zbornik radova Geografskog fakulteta, 53, 59–86.
  • Grčić, M. (1992). Promena funkcija granica i transformacija kulturnog pejsaža u pograničnoj zoni.
  • Zbornik radova Geografskog fakulteta 40, 225–232.
  • Obrenović, M. (2023). Postkonfliktno područje: “Post” kao nevažeće za civilne žrtve. Savremene studije bezbednosti 2, 49–64. https://doi.org/10.5937/ssb2302049O
  • Simović, M. & Karanović, N. (2004). Protivteroristička operacija na jugu Srbije 2001. godine. Vojnoizdavački zavod.
  • Simović, M. (2017). Kopnena zona bezbednosti: Pre i posle oružanog sukoba. Medija centar „Odbrana“.
  • Stevanović, O. (2020). Vojnotehnički sporazum i rezolucija 1244 saveta bezbednosti ujedinjenih nacija. Fondacija „Za srpski narod i državu“.
  • Tanasković, D., Radovanović, M., Milošević, M., Pandurević, V., Stepić, M., Kresović, T., i Čolić, V. M. (2001). Jugoistok Srbije: kontinuitet krize i mogući ishodi. Institut za geopolitičke studije.

* * *