О КОПНЕНОЈ ЗОНИ БЕЗБЕДНОСТИ

Научна конференција Трансформација простора Копнене зоне безбедности, 5. новембар 2025. Београд, (9-18 стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марко В. Милошевић , Милан Радовановић 

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/80029.90.0.009M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Копнена зона безбедности (КЗБ) успостављена је након потписивања војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, са циљем окончања NATO агресије на СР Југославију. Простор КЗБ дефинисан је као тампон зона ширине 5 km уз административну линију АП Косово и Метохија, са посебним безбедносним режимом који је подразумевао демилитаризацију и присуство само локалне полиције. Услед безбедносног вакуума, дошло је до терористичких активности албанских екстремиста, укључујући формирање „Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца” („ОВПМБ”). У периоду 1999–2001. забележено је преко 600 терористичких напада, са значајним бројем жртава и расељених лица. Реакција државе довела је до постепене релаксације КЗБ и повратка српских безбедносних снага током пролећа 2001. године. Истраживања Географског института САНУ од 2006. године указују на дугорочне геопросторне ефекте нарушене безбедности, који се преливају ван формалних граница КЗБ-а. Анализа обухвата 11 општина у централној Србији и 9 општина на територији АП Косово и Метохија, уз укупну дужину административне линије од 382 km. Рад указује на значај безбедности као фактора просторног структуирања и потребу за дугорочним мониторингом.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

КЗБ; релаксација; безбедност; трансформација простора; Србија

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Влада Савезне Републике Југославије, Влада Републике Србије и KFOR. (1999, 9. јун). Војно-технички споразум из Куманова [међународни договор]. https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947
  • Грчић, М. (2009). Географска логика и филозофски поглед на свет. Зборник радова Географског факултета, 53, 59–86.
  • Грчић, М. (1992). Промена функција граница и трансформација културног пејсажа у пограничној зони.
  • Зборник радова Географског факултета 40, 225–232.
  • Обреновић, М. (2023). Постконфликтно подручје: “Post” као неважеће за цивилне жртве. Савремене студије безбедности 2, 49–64. https://doi.org/10.5937/ssb2302049O
  • Симовић, М. & Карановић, Н. (2004). Противтерористичка операција на југу Србије 2001. године. Војноиздавачки завод.
  • Симовић, М. (2017). Копнена зона безбедности: Пре и после оружаног сукоба. Медија центар „Одбрана“.
  • Стевановић, О. (2020). Војнотехнички споразум и резолуција 1244 савета безбедности уједињених нација. Фондација „За српски народ и државу“.
  • Танасковић, Д., Радовановић, М., Милошевић, М., Пандуревић, В., Степић, М., Кресовић, Т., и Чолић, В. М. (2001). Југоисток Србије: континуитет кризе и могући исходи. Институт за геополитичке студије.

* * *