КОНЦЕПТ ХИБРИДИЗАЦИЈЕ КАО СРЕДСТВО ОБЛИКОВАЊА УРБАНОГ ПРОСТОРА

Урбанизам и одрживи развој (2025) [pp. 285-292]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Марија Стојковић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Urbanizam25.285S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Хибридизација простора је комплексан, вишезначан концепт који се може тумачити и примењивати на различите начине. Услови хетерогености и све веће згушњавање у савременим градовима води ка брзим трансформацијама, и стварању нових типова простора, као одговор на сталне промене урбаних услова. Потреба људи за синергијом и већом ефикасности узрокује интензивирање активности и мешање програма у просторно-проблемским ситуацијама као што су: урбани простори велике густине, транзитни простори, индустријске зоне, обале, урбане празнине. Формирање хибридног простора у оквиру регенерисане територије је један од урбаних механизама планирања друштвено-економског, инвестиционог и културног развоја града. Са тим у вези, овај рад покушава да концепт хибридизације сагледа у односу на поменуте просторне ситуације, кроз разматрање циља примене хибридизације, доминантног аспекта хибридизације и ефеката њене примене, уз примере из праксе који илуструју те ситуације. Резултати истраживања упућују да се хибридизација оправдано сматра једним од катализатора за креирање одрживих урбаних средина.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Хибридизација, урбани простор, обликовање простора, одрживост.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Cho, I. S., Heng, C. K., & Trivic, Z. (2016). Re-framing urban space: Urban design for emerging hybrid and high-density conditions. London: Routledge.
    • Di Marino, M., Aboutalebi Tabrizi, H., Chavoshi, S. H., & Sinitsyna, A. (2023). Hybrid cities and new working spaces – The case of Oslo. Progress in Planning, (170). https://doi.org/10.1016/j.progress.2022.100712
    • Ellin, N. (2006). Integral urbanism. London: Routledge.
    • Fenton, J. (1985). Pamphlet architecture 11: Hybrid buildings. New York: Princeton Architectural Press.
    • Krasilnikova, E., & Klimov, D. (2020). Design principles of hybrid spaces in terms of urban planning regeneration. WIT Transactions on the Built Environment, (193), 89–100. https://doi.org/10.2495/GD170081
    • Koolhaas, R. (1995). S, M, L, XL. New York: The Monacelli Press.
    • Loughran, K. (2016). Imbricated spaces: The High Line, urban parks, and the cultural meaning of city and nature. Sociological Theory, 34(4), 311–334. https://doi.org/10.1177/0735275116679192
    • Nederveen Pieterse, J. (1995). Globalization as hybridization. In M. Featherstone, S. Lash, & R. Robertson (Eds.), Global modernities (pp. 45–68). London: Sage.
    • Pinto de Freitas, R. (2011). Hybrid architecture_object, landscape, infrastructure. EFLA Regional Congress of Landscape Architecture.
    • Fernández Per, A., Mozas, J., & Arpa, J. (2011). This is hybrid. a+t architecture.
    • Volpi, V., & Opromolla, A. (2017). The role of design in supporting the continual emergence of hybrid spaces of interaction within the city. The Design Journal, (20). https://doi.org/10.1080/14606925.2017.1352859
    • Zanni, F. (2012). Urban hybridization. Milano: Politecnica.