Урбанизам и одрживи развој (2025) [pp. 169-174]
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Јасмина Ђокић, Ана Граовац
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/Urbanizam25.169DJ
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Професија урбанисте у Србији прошла је кроз бројне фазе – од пионирске, преко херојске до данашње, када није лако бити поносан на њу. После европских вредности Емилијана Јосимовића, модернизма Коваљевског, социјалистичких урбаниста попут Максимовића и Добровића, који су доприносили стварању квалитетних урбаних средина и аутономије за професију упркос идеолошким изазовима, после развоја истраживачких института, часописа, конкурса и савремених теоријских поставки, улога урбанисте, преко губитка креативне функције и смањење стручних норми, долази у стање потпуне “дерегулације”, без скоро било каквог позитивног утицаја на обликовање простора, развој или потребе грађана. Скуп урбаниста права је прилика да се постави питање о вредности и важности улоге урбаниста за друштво. Како и колико доприносимо општем напретку, квалитету живота и рада, развоју и очувању простора данас? Шта је улога урбанисте у данашњем друштвеном контексту? Како да се рехабилитацијом одговорности и стварним радом на повећању знања, професија урбанисте скине са апарата и поново заживи као активан стваралац градова?
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
улога урбаниста, стручно знање, јавни интерес, закон о планирању, инжењерска комора
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
- Blagojevic, Ljiljana (2004): Strategija modernizma u planiranju i projektovanju urbane strukture i arhitekture Novog Бeograda: period konceptualne faze od 1922 do 1962, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, Beograd.
- Cuthbert, A. (2006): The Form of Cities: Political Economy and Urban Design, Oxford: Blackwell Publishing
- Perović, M. (1980): Добровић – tekstovi Nikole Dobrovića, u Beograd: Urbanizam i arhitektura.
- Максимовић, Б. (1957). „Генерални урбанистички план Београда — методолошки оквир и изазови“. Град.
- Максимовић, Б. (1981): Од архитектуре ка урбанизму Новог Београда, Београд.
- Маруна, М. и Граовац, А. (2021) Ка критичко-рефлексивном планеру: прилог унапређењу праксе на примеру комплекса „Авала филма“, Архитектура и урбанизам, бр. 52, стр. 16-26.
- Петовар, К. (2003), Наси градови између државе и грађанина: урбана социологија, Београд: Институт за архитектуру и урбанизам.