ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРЕДЕЛА: ПРИЛОГ КРИТИЧКОМ ПРОМИШЉАЊУ О ГРАДОВИМА ИЗ УГЛА ПЕЈЗАЖНИХ АРХИТЕКАТА

Урбанизам и одрживи развој (2025) [pp. 79-86]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Невена Васиљевић, Сандра Митров

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Urbanizam25.079V

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Потписивањем Европске конвенције о пределу, Република Србија је преузела обавезу планирања, очувања и управљања пределима у складу са савременом концептуализацијом предела. Холистички приступ „читању и тумачењу“ предела као целине основна је премиса Конвенције, а уз Мекхаргов „дизајн у складу с природом“ (Ian McHarg, Design with Nature, 1969) чини део манифеста школа пејзажне архитектуре. Као обавеза примене Конвенције, израђен је Атлас типова карактера предела Београда, који садржи стратешка правила уређења. Ауторски тим препоручује допуне Закона о планирању и изградњи које би укључивале правила уређења предела – морфолошко-еколошка и предеоно-обликовна правила. Метода процене карактера предела је модуларна  и применљива у изради просторних и урбанистичких планова, као и у студијама процене утицаја на животну средину. Питање „Какву врсту града желимо?“ поставља се дуги низ година. Савремени концепти пожељних градова носе атрибуте као што су: „зелени, одрживи, паметни и еколошки“. Процес њиховог обликовања захтева трансдисциплинарни приступ који препознаје карактер предела као јавнo добро и јавни интерес. Овај вредносни оквир је основа за развој зелене инфраструктуре. У овом раду су приказана искуства примене методе карактеризације предела на регионалном нивоу (Београд) и локалном нивоу (Сурчин).

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

холизам, карактер предела, процена карактера предела, правила уређења предела, зелена инфраструктура

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Ahern, J. (2007): „Green Infrastructure for Cities: The Spatial Dimension“, Cities of the Future: Towards integrated sustainable water and landscape management, Edited by Novotny, V., Breckenridge, L., Brown, P., IWA Publishing, London, UK P. 267-283.
  • Ahern J. (2005): Theories, methods and strategies for sustainable landscape planning, Tress, B., Tress, G., Fry, G., Opdam, P. (eds.).
  • McHarg, I. (1967); An ecological method, Theory in landscape architecture, Edited by Swaffield, S., University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2002. p. 38-43.
  • Hough, M. (2007): „Nature as Infrastrukture: Strategies for Sustainable Regional Landscape“, Section 3: Contested Landscapes – The Ecological Structure of City Regions, Journal Places 19(1), College of Environmental Design, UC Berkeley p 54-58.
  • Landscape Character Assessment – Guidance for England and Schotland, The Countryside Agency and Scottish Natrual Heritage, Department of Landscape University of Sheffield and Land Use Consultants, 2002.
  • Swanwick, (2002) “Landscape Character Assessment, Guidance for England and Scotland,” The Countryside Agency and Scottish Natural Heritage.
  • Prokop, G.; Jobstmann, H.; Schönbauer, A. (2011): Overview on Best Practices for Limiting Soil Sealing and Mitigating Its Effects in EU-27 (Environment Agency Austria); Technical Report 2011-50; EU Publications: Luxembourg.
  • Tobias, 2012.
  • Ференчак, (2023): „Неколико напомена о урбанизму, еволуцији и пожељној будућности садржаја и облика становања у граду“, Зборник радова, 19. летња школа урбанизма, Врњачка Бања, 2023.
  • Васиљвић, Н. (2018) : „Теорије и методе планирања предела“, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  • Васиљевић, Н. (2013): „Планирање предела као инструмент просторног развоја Србије“, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  • Vasiljević, N., Mitrović, S., Devetaković, J., & Pešić, M. (2024): „Landscape approach to Forest landscape restoration (FLR): Case study of Surčin municipality“, REFORESTA, 18, 83-106. https://doi.org/10.21750/REFOR.18.05.121.