PONOVO O POREKLU USTANOVE PRAVITELJSTVUJUŠEG SOVJETA U USTANIČKOJ SRBIJI

Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije (2025)  (3-21. str.)

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Zoran Čvorović 

 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/UPSSXIII.003C

SAŽETAK / ABSTRACT:

U radu je pokazano ne samo da nema nikakvog osnova da se dovodi u pitanje objektivnost svedočenja prote Matije Nenadovića o tome da su srpski ustanici ideju za obrazovanje Praviteljstvujušeg sovjeta dobili iz Rusije, nego je i ukazano na mogućeg pravog „roditelja“ iz senke ove ideje – poznatog Rusa srpskog porekla Vasilija Nazaroviča Karazina.

Osim toga, u radu je pokazano da je predlog o uvođenju Praviteljstvujuščeg sovjeta, nominalno istaknut od ministra Čartorijskog, bio i u potpunom skladu sa politikom „konstitucionalne diplomatije“, koju je Rusija vodila u prve dve decenije vladavine cara Aleksandra I, protežirajući širom Evrope ideju ograničene (tj. ustavne) monarhije, kao i donošenje različitih ustavnih akata.

Zalaganje Rusije za formiranje Praviteljstvujuščeg sovjeta u ustaničkoj Srbiji, ni po čemu se ne razlikuje od njenog zalaganja za formiranje ili jačanje sličnih organa centralne vlasti u jonskoj Republici i Vlaškoj i Moldavije neku godine pre izbijanja Prvog sropskog ustanka.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

Praviteljstvujušči sovjet, Vasilij Karazin, Boža Grujović, Rusija, Prvi srpski ustanak.

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

LITERATURA / REFERENCES:

  • Abramov, V. Я., V. N. Karazin (osnovatelь Harьkovskago universiteta) – ego žiznь i obщestvennaя deяtelьnostь, S.-Peterburg, 1891.
  • Andreeva, N. G., Ioničeskaя konstituciя 1799 g. i drugie konstitucii XVIII v.: komparativistskiй analiz, Izvestiя vыsših učebnыh zavedeniй, Pravovedenie, 2/2011.
  • Andreeva, N. G., Ob istokah rossiйskogo konstitucionalizma i o meste Rossii v mirovыh konstitucionnыh processah, Lex Russica, 3/2016.
  • Arsenijević-Batalaka, L., Istorija srpskog ustanka, knj. 1, Beograd, 1979.
  • Vukićević, M. M., Karađorđe, knj. 2, Beograd, 1912.
  • Gračev, V. P., Balkanskie vladeniя Osmanskoй imperii na rubeže 18-19 vv. (Vnutrenee položenie, predposыlki nacionalьno-osvoboditelьnыh dviženiй), Moskva, 1990.
  • Gračev, P. V., Planы sozdaniя slavяno-serbskogo gosudarstva na Balkanah v načale 19 v. i otnošenie k nim pravitelьstva Rossii,Rossiя i Balkanы: Iz istorii obщestvenno-političeskih i kulьturnыh svяzeй (18 v. – 1878), Red. kollegiя: I. S. Dostяn, V. N. Vinogradov, I. F. Makarova i I. V. Čurkina, Moskva, 1985.
  • Grosul, S. G., Dunaйskie knяžestva v politike Rossii 1774—1806 gg., Kišinev, 1975
  • Grosul, Я. V., Rossiйskiй konstitucionalizam za predelami Rossii, Rossiйskaя istoriя, 2/1996.
  • Grosul, Я. V., Russkiй konzervativizm 19 stoletiя: Ideologiя i praktika, Moskva, 2000.
  • Grosul, Я. V., Rossiйskiй vnešnepolitičeskiй konstitucionalizam i Balkanы (HVIII – HIH veka), Novaя i noveйšaя istoriя, 2/2011.
  • Dostяn, S. I., Russkaя obщestvennaя mыslь i balkanskie narodы: Od Radiщeva do dekabristov, Moskva, 1980.
  • Dostяn, S. I., Problema sozdaniя nezavismыh gosudarstv grekov i юžnыh slavяn v russko-balkanskih obщestvenno-političeskih svяzяh,Rossiя i Balkanы: Iz istorii obщestvenno-političeskih i kulьturnыh svяzeй (18 v. – 1878), Red. kollegiя: I. S. Dostяn, V. N. Vinogradov, I. F. Makarova i I. V. Čurkina, Moskva, 1985.
  • Zaharov, Ю, V., Rossiйskiй i zarubežnый konstitucionalizm konca XVIII – 1-й četverti XIX vv: opыt sravnitelьnoistoričeskogo analiza, Častь 2, Moskva, 2022.
  • Janković, D., Srpska država prvog ustanka, Beograd, 1986.
  • Jovanović, S., Naše ustavno pitanje u 19. veku, Političke i pravne rasprave, t. 1, Sabrana dela, knj. 2, Beograd, 2005 (Fototipsko izd. iz 1935).