ПОНОВО О ПОРЕКЛУ УСТАНОВЕ ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЕГ СОВЈЕТА У УСТАНИЧКОЈ СРБИЈИ

Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније (2025)  (3-21. стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зоран Чворовић 

 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/UPSSXIII.003C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду је показано не само да нема никаквог основа да се доводи у питање објективност сведочења проте Матије Ненадовића о томе да су српски устаници идеју за образовање Правитељствујушег совјета добили из Русије, него је и указано на могућег правог „родитеља“ из сенке ове идеје – познатог Руса српског порекла Василија Назаровича Каразина.

Осим тога, у раду је показано да је предлог о увођењу Правитељствујушчег совјета, номинално истакнут од министра Чарторијског, био и у потпуном складу са политиком „конституционалне дипломатије“, коју је Русија водила у прве две деценије владавине цара Александра I, протежирајући широм Европе идеју ограничене (тј. уставне) монархије, као и доношење различитих уставних аката.

Залагање Русије за формирање Правитељствујушчег совјета у устаничкој Србији, ни по чему се не разликује од њеног залагања за формирање или јачање сличних органа централне власти у јонској Републици и Влашкој и Молдавије неку године пре избијања Првог сропског устанка.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Правитељствујушчи совјет, Василиј Каразин, Божа Грујовић, Русија, Први српски устанак.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Абрамов, В. Я., В. Н. Каразин (основатель Харьковскаго университета) – его жизнь и общественная деятельность, С.-Петербург, 1891.
  • Андреева, Н. Г., Ионическая конституция 1799 г. и другие конституции XVIII в.: компаративистский анализ, Известия высших учебных заведений, Правоведение, 2/2011.
  • Андреева, Н. Г., Oб истоках российского конституционализма и о месте России в мировых конституционных процессах, Lex Russica, 3/2016.
  • Арсенијевић-Баталака, Л., Историја српског устанка, књ. 1, Београд, 1979.
  • Вукићевић, М. М., Карађорђе, књ. 2, Београд, 1912.
  • Грачев, В. П., Балканские владения Османской империи на рубеже 18-19 вв. (Внутренее положение, предпосылки национально-освободительных движений), Москва, 1990.
  • Грачев, П. В., Планы создания славяно-сербского государства на Балканах в начале 19 в. и отношение к ним правительства России, Россия и Балканы: Из истории общественно-политических и культурных связей (18 в. – 1878), Ред. коллегия: И. С. Достян, В. Н. Виноградов, И. Ф. Макарова и И. В. Чуркина, Москва, 1985.
  • Гросул, С. Г., Дунайские княжества в политике России 1774—1806 гг., Кишинев, 1975
  • Гросул, Я. В., Российский конституционализам за пределами России, Российская история, 2/1996.
  • Гросул, Я. В., Русский конзервативизм 19 столетия: Идеология и практика, Москва, 2000.
  • Гросул, Я. В., Российский внешнеполитический конституционализам и Балканы (ХVIII – ХIХ века), Новая и новейшая история, 2/2011.
  • Достян, С. И., Русская общественная мысль и балканские народы: Од Радищева до декабристов, Москва, 1980.
  • Достян, С. И., Проблема создания независмых государств греков и южных славян в русско-балканских общественно-политических связях, Россия и Балканы: Из истории общественно-политических и культурных связей (18 в. – 1878), Ред. коллегия: И. С. Достян, В. Н. Виноградов, И. Ф. Макарова и И. В. Чуркина, Москва, 1985.
  • Захаров, Ю, В., Российский и зарубежный конституционализм конца XVIII – 1-й четверти XIX вв: опыт сравнительноисторического анализа, Часть 2, Москва, 2022.
  • Јанковић, Д., Српска држава првог устанка, Београд, 1986.
  • Јовановић, С., Наше уставно питање у 19. веку, Политичке и правне расправе, т. 1, Сабрана дела, књ. 2, Београд, 2005 (Фототипско изд. из 1935).