ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЖЕНА НА СЕЛУ У СРБИЈИ

RODNA RAVNOPRAVNOST U SRBIJI I MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI – NAUČNI I REALISTIČKI KONTEKST (2026) [pp. 239-250]  

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милутин Матић , Раденко С. Круљ , Немања Матић 
Download Full Pdf  
DOI: https://doi.org/10.46793/rravsr.239M
ABSTRACT / САЖЕТАК:

: „Без жена ни свет не би постојао“ – каже стара народна изрека. Без њих, на планети Земљи и њеној екумени, у оквиру којих се налазе и Србија, Балкан и Европа, не би било ни села (и града), ни производње хране, ни државе и друштва, па ни цивилизације и човечанства…

Живот и рад људи у селима на просторима Србије траје од њиховог првог досељавања и сталног настањивања у области Доњег Подунавља, на десној обали Дунава, у пределу Лепенског Вира, када је овде и настала и једна од првих цивилизација, позната као Култура Лепенског Вира. Било је то пре више од осам и по миленијума (око 6.700-те године пре нове ере). Тада су се овде, после дотадашњег номадског живота, новодошли становници овде зауставили, изградили прве објекте за становање и живот у њима у оквиру својих пољопривредних газдинстава и ту су започели да се за стално и у континитету баве земљорадњом, сточарством и осталим пољопривредним пословима. Тада су овде формирана и прва села као друштвене заједнице, која постоје и трају све до данас. У том дугом историјском раздобљу живота и рада тадашњег становништва на овим нашим просторима посебно важне и значајна улоге имале су и остваривале жене – становнице села: у њиховим породицама и домаћинствима, на газдинствима, у пољима, на њивама, у рађању, одгоју и васпитању деце, у раду у кући и са укућанима, са учешћем у одређеним сеоским и друштвеним активностима (школа, црква, обичаји, традиција, манифестације, бизнис и предузетништво, домаћа радиност, туризам и друго). Али, упркос њиховом огромном раду и резултатима тог рада положај жена у селима на овим нашим просторима дуго је био неповољан – често су биле запостављане, маргинализоване, понекад и потцењиване и непризнате, са малим могућностима за образовањем, запослењем, сопственим бизнисом и предузетништвом, правом гласа, локалним друштвеним ангажовањем, бављењем културом и уметношћу…
Данас у Републици Србији постоје одређена побољшања која се односе на родну равноправност и адекватније уважавање улоге и значаја жена у нашим селима, као и на њихов свеукупан положај у нашем друштву у целини. Али, на жалост, то није довољно. Због тога, неопходни су много већа пажња и знатно боља и конкретнија решења по овим питањима – системска, могућа, практична и спроводива, о чему ће аутори покушати да кажу неку реч више у овом раду

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

пољопривреда, храна, жене – становнице села, пољопривредна газдинства, родна равноправност, Србија, човечанство

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
  1. АФА Вести (Извор: org) (2020): Положај жена на селу у Србији, https://www.afa.co.rs/post/polo%C5%BEaj-%C5%BEena-na-selu-u-srbiji.
  2. Божиновић, Нада (1996): Женско питање у Србији у XИX и XX веку, Београд.
  3. Екофеминизам (2024): Положај жена на селу у Србији, https://www. com/2024/02/21/polozaj-zena-na-selu-u-srbij/.
  4. Грађански законик: Србија је пре 182 године прихватила стандарде грађанске Европе на пољу права, https://nsuzivo.rs/srbija/gradjanski-zakonik-srbija-je-pre-182-godine-prihvatila-standarde-gradjanske-evrope-na-polju-prava/.
  5. Мариновић, Јелена (2025): Живот жена на селу – рад од јутра до мрака, често без плата и здравствене заштите, РТС – Београд, https://www.rts.rs/ lat/vesti/drustvo/5807078/zene-na-selu-bez-plate-i-zastite.html.
  6. Матић, Милутин (2018): Село у Србији – благо које траје, Завода за проучавање села – Београд, Цес_Никон – Крагујевац и Друштва за народно просвећивање „СВЕТИОНИК“ – Крагујевац, Београд – Крагујевац.
  7. Матић, Н., Круљ, С. Р., Матић, М. (2025): Дубоки корени трајања села и сељака на простору Србије, Тематски зборник радова Друштвено – економски развој и образовање са акцентом на Републику Србију и Рашки округ (гл. и одгов. уредник проф. др Слободан Нешковић), у издању Међународне Академије Наука, Безбедности и Уметности – МАНУБ, Београд, Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ Велико Трново
    • Бугарска и Центра за стратешка истраживања националне безбедности
    • ЦЕСНА Б, Београд, Београд.
  8. Републички завод за статистику (2023): Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022., https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20230428-konacnirezpopisa/?a=0&s=1904.
  9. Татић, Соња: Положај жена у Србији од Првог српског устанка до краја Првог светског рата, https://zenskainicijativa.rs/polozaj-zena-u-srbiji-od-prvog-srpskog-ustanka-do-kraja-prvog-svetskog-rata/.
  10. Уједињене нације Србија (2024): Нова студија о правима жена у Србији открива суморну статистику, https://serbia.un.org/sr/266702-nova-studija-o-pravima-%C5%BEena-u-srbiji-otkriva-sumornu-statistiku.