НИЧЕОВО ЕСТЕТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ КАТАРЗЕ У „РОЂЕЊУ ТРАГЕДИЈЕ“

Наслеђе 63 (2026) [71-83]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Саша Ж. Радовановић

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2663.071R

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У раду се разматра Ничеово тумачење катарзе у Рођењу трагедије. Оно се одређује као естетичко-онтолошко при чему се одбацује традиционално владајуће етичко или медицинско тумачење катарзе од Аристотела па надаље. У том смислу Ничеово разматрање уметности, пре свега трагедије и пратећих феномена уметности попут катарзе, одвија се у оквирима естетске метафизике и са циљем оправдања и потврђивања смисла властите филозофије. Таква хетерономна естетика је ношена идејом естетског оправдања света и постојања као и преображајем човека у трагичном искуству. Ово трагично искуство Ниче показује на примеру диониске и аполонске катарзе при чему он катарзу преводи термином „пражњење” полазећи од ставова Јакоба Бернајза. Основна теза Ничеовог увида је у томе да катарза треба да пружи метафизичку утеху и донесе избављење.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

катарза, естетика, пражњење, диониско, аполонско, избављење

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Ar 2021: Мишел Ар, Ниче и метафизика, Београд: Федон.
  • Aristotel 2005: Aristotel, O pjesničkom umijeću, Zagreb: Školska knjiga.
  • Bernajz 1970: Jacob Bernays, Grundzüge der verlorenen Abhandlung des Aristoteles über Wirkung der Tragödie [Breslau 1857], Hildesheim / New York.
  • Bubner 1989: Rüdiger Bubner, Ästhetische Erfahrung, Frankfurt: Suhrkamp.
  • Gete 1982: Johan Volfgang Gete, Spisi o književnosti i umetnosti. Maksime i refleksije, Beograd: Rad.
  • Gete, Šiler 2010: Јохан Волфганг Гете, Фридрих Шилер, Преписка, прев. Бранимир Живојиновић, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Delez 1999: Žil Delez, Niče i filozofija, Beograd: Plato.
  • Ivanov 2017: Вјачеслав Иванович Иванов, Дионис и прадионизијство, Београд – Ужице: Логос.
  • Lesing 1950: Gotthold Ephraim Lessing, Hamburška dramaturgija, Zagreb: Državno izdavačko poduzeće Hrvatske.
  • Most 2009: Glenn W. Most, Nietzsche gegen Aristoteles mit Aristoteles, Martin Vöhler; Dirk Linck (ур.), Grenzen der Katharsis in den modernen Künsten: Transformationen des aristotelischen Modells seit Bernays, Nietzsche und Freud, Berlin – New York: Walter de Gruyter, 51–62.
  • Niče 1988: Friedrich Nietzsche, Die Geburt der Tragödie; Unzeitgemäße Betrachtungen I–IV; Nachgelassene Schriften 1870–1873, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 1, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Niče 1999: Friedrich Nietzsche, Morgenröte; Idyllen aus Messina; Die fröhliche Wissenschaft, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 3, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Niče 1999a: Friedrich Nietzsche, Jenseits von Gut und Böse; Zur Genealogie der Moral, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 5, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Niče 1999b: Friedrich Nietzsche, Der Fall Wagner; Götzen-Dämmerung; Der Antichrist; Ecce homo; Dionysos-Dithyramben; Nietzsche contra Wagner, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 6, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Niče 1988a: Friedrich Nietzsche, Nachgelassene Fragmente 1875–1879, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 8, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Niče 1999c: Friedrich Nietzsche, Nachgelassene Fragmente 1887–1889, Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, KSA 13, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
  • Porter 2016: James I. Porter, Nietzsche, Tragedy, and the Theory of Catharsis, Gherardo Ugolini (ур.), Catharsis, Ancient and Modern, Skenè Journal of Theatre and Drama Studies 2/1, 201–228.
  • Silk/Stern 1983: Michael Stephen Silk; Joseph Peter Stern, Nietzsche on Tragedy, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Gerhart 1984: V. Gerhardt, Von der ästhetischen Metaphysik zur Physiologie der Kunst, Nietzsche-Studien 13, Berlin – New York: Walter de Gruyter, 372–393.
Post Views: 21