Наслеђе 62 (2025) [67-77]
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Александар M. Гаталица
DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2562.067G
САЖЕТАК /ABSTRACT:
Док је током 1973. године живео у Страсбоургу и обављао дужност лектора за српски језик, Данило Киш сусрео се са лите- ратуром која је говорила о стаљинистичким злочинима. Сазнања која је у њему пробудила књига Карла Штајнера 7000 дана у Сибиру и друге књиге формиралa су јединствен стваралачки процес у историји јужнословенских књижевности. Чињеница да је Гробница за Бориса Давидвича зачета најпре из етичких, а потом из естетичких мотива, пренела се и на раван композиције и стила писања прича у овој књизи. Писац отуд у свом наративу рачуна на речи које су написане, као и на лакуне које су наслућене, те на многим местима очекује саучесништво читалаца у етичком ставу према злочинима стаљинизма. Како то изгледа спуштено на основне партикуле књижевног дела: речи, редослед речи у рече- ници, композицију сложене реченице, а како се шири на опис и моралистичке закључке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
етика књижевног дела, естетика књижевног дела
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
- Biti 1997: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska. Kiš 2013: D. Kiš, Ğas anatomije, Beograd: Arhipelag.
- Pavlović 2017: М. Павловић, Венац од трња за Данила Киша, Београд: Службени гласник.
- Tomson 2014: M. Tompson, Izvod iz knjige rođenih, priča o Danilu Kišu, Beograd: Clio.
- Uršič 2015: J. Uršič, Kiš, Ljubljana: Lud literatura.
