ПОСТКОЛОНИЈАЛНО ЧИТАЊЕ ЛЕ КЛЕЗИООВОГ РОМАНА „АЛМА“

Наслеђе 61 (2025) [131-149]

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Јелена Н. Арсенијевић Митрић

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2561.131AM

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У раду су анализирани постколонијални аспекти романа Алма (2017) у којем Ле Клезио апострофира теме карактеристичне за његово стваралаштво у целини (идентитет, сећање, путовање, потрага, егзил, колонијализам). Рад је подељен у три поглавља, у првом се уводе теме путовања и странствовања, као значајне за постклонијални дискурс, које поред поменутог указују и на интертекстуални дијалог француског нобеловца са Бодлером и Камијем. Осим тога разматра се културолошки контекст Маурицијуса, једног од примарних топоса у роману, у савременим историографским студијама често означеног као „острво странаца” и креолских, хибридних идентитета. Мотив путовања тумачен је кроз праћење две нарације које се у роману смењују, једнe из перспективе Жеремија Фелсена, а друге из визуре његовог рођака Доминика. Приповедања оба наратора сустичу се у одређеним тачкама, које су у раду представљене у оквиру другог поглавља, а тичу се проблема сећања (индивидуaлног и колективног), колонијалне и робовласничке историје Африке и Маурицијуса. Последње поглавље бави се темом истребљења птице додо, ендемске врсте, чији је нестанак последица доласка европских колонизатора на ово источноафричко острво. Истраживање се спроводи интердисциплинарно, уз консултовање постколонијалних, историографских и социолошких студија, као и студија сећања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

Жан-Мари Гистав ле Клезио, Маурицијус, путовање, сећање, колонизација, робови, птица додо

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Adhikari 2020: А. Adhikari, When the Dodo Spoke French: Eco-memory in Le Clézio’s Alma,  Contemporary French and Francophone Studies, 24:3, 314-321. Allen 2003: R. Allen, Slaves, Freedmen, and Indentured Laborers in Colonial Mauritius, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Arsenijević Mitrić 2012: J. Arsenijević Mitrić, O (ne)mogućnosti utopije na prostoru Latinske Amerike: Uranija i Meksički san Ž. M. G. le Klezioa, u: M. Kovačević i D. Bošković (ured.), Savremeno društvo i kriza proučavanja jezika i književnosti Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 355–389.
  • Arsenijević Mitrić 2014: J. Arsenijević Mitrić, Putovanje kao potraga  za identitetom u romanima Ž. M. G. le Klezioa i B. Vongara: Pustinja i Valg, Etnoantropološki problemi 9 (2): 483–511.
  • Arsenijević Mitrić 2016: J. Arsenijević Mitrić, Terra amata vs. Terra nullius: Diskurs o (post)kolonijalizmu u delima Ž. M. G. le Klezioa i B. Vongara, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu.
  • Asman 2011: A. Asman, Duga senka prošlosti: Kultura sećanja i politika  povesti, prev. Drinka Gojković, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Asman 2018: A. Asman, Oblici zaborava, prev. Aleksandra Bajazetov, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Baba 2004: H. Baba, Smeštanje kulture, prev. Rastko Jovanović, Beograd: Časopis Beogradski krug.
  • Barker 1996: A. J. Barker, Slavery and Antislavery in Mauritius, 1810–33: The Conflict Between Economic Expansion and Humanitarian Reform under British Rule, London: Macmillan Press.
  • Benjamin, W. 2011. Pariz, prestonica XIX veka Vodič kroz projekat Arkade. Anarhija/blok                45.          PDF        e-book. <http://teias.org/tal/yu/w/wb/walter-benjamin-pariz-prestonica-xix-veka.pdf>, 20. 1. 2023.
  • Crom, N. 2007. La littérature, c’est du bruit, ce ne sont pas des idées. Télérama. May 2007. <http://www.telerama.fr/livre/entretien-avec-jmg-le-clezio-la-litt erature-c-est-du-bruit-ce-ne-sont-pas-des-idees,34562.php>, 20. 1. 2023.
  • Chanda, T. 2001. The French language is perhaps my only true country, Le Magazine littéraire, December 2001. <http://www.diplomatie.gouv.fr/en/article_ imprim.php3?id_article=5092>, 15. 12. 2023.
  • Dutton 2018: J. Dutton, Narrating Expiation in Mauritius and the Indian O cean Aquapelago: The Islanding of Jean–Marie Gustave Le Clézio, Shima, Vol 12, Issue 1, 48–65.
  • Gro 2003: F. Gro, Filozofija pešačenja, prev. Pavle Sekeruš, Novi Sad: Artkult: Kiša.
  • Haines 2019: J. J. Haines, Landscape Transformation under Slavery, Indenture, and Imperial Projects in Bras d’Eau National Park, Mauritius, Journal of African Diaspora Archaeology and Heritage, 7 (2): 131–164.
  • Hume 2006: J. P. Hume, The history of the Dodo Raphus cucullatus and the penguin of Mauritius, Historical Biology, 18(2): 65–89.
  • Hunt, K. 2023. Scientists plot the resurrection of a bird that’s been extinct since the 17th century. CNN. January 31. 2023. <https://edition.cnn.com/2023/01/31/ world/dodo-bring-back-from extinction-colossal-scn/index.html>, 15. 12. 2023.
  • Jaggi, M. 2010. J. M. G. Le Clézio: ‘Being European, I’m not sure of the value of my culture, because I know what it’s done’. The Guardian, April 2010. <http:// www.guardian.co.uk/books/2010/apr/10/le-clezio-nobel-prizeprofile>, 12. 12. 2023.
  • Joas 2018: H. Joas, Da li su ljudska prava evropski izum?, prev. Slobodan Damjanović, Loznica: Karpos.
  • Le Clézio, J. M. G., Sert, A. 2020. J. M. G. Le Clézio Talks the Comon Good (and Other People Books), Literary Hub, April 13, 2020. <https://lithub.com/j-mg-le-clezio-talks-the-common-good-and-other-peoples-books/2/>, 10. 12. 2023.
  • Manfio, Arnim 2020: S. Manfio, Y. V. Arnim, Maritime archaeology of slave ships:
  • reviews and future directions for Mauritius and the Indian Ocean. Azania Archaeological Research in Africa, 55 (4): 492–508.
  • Mbembe 2019: A. Mbembe, Politike neprijateljstva, prev. Slavica Miletić, Beograd: Fakultet za medije i kominikacije Univerzitet Singidunum.
  • Melić 2009: K. Melić, Le Klezio i istorija u ogledal”, u: Dragan Bošković (ured.), S rpski jezik, književnost, umetnost (Zbornik radova sa naučnog skupa održanog na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu 31. oktobra i 1. novembra 2008. godine), knj. 2: Interkulturni horizonti: Južnoslovenske/evropske paradigme i srpska književnost, Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac, 335–341.
  • Memmi 1991: A. Memmi, The Colonizer and the Colonized, Boston: Beacon Press.
  • Memi 2015: A. Memi, Portret kolonizatora i portret kolonizovanog, prev. Branko Rakić, Andrićgrad: Andrićev institut.
  • Osten 2005: M. Osten, Pokradeno pamćenje: Digitalni sistemi i razaranje kulture sećanja Mala istorija zaboravljanja, prev. Tomislav Bekić, Novi Sad: Svetovi.
  • Panić 2010: M. Panić, Le Continent-énigme: l’Afrique vue par les yeux de Kourouma et de Lе Clézio, Filološki pregled, tematski broj Les Moralistes modernes (XIXe-XXe siècles), god. XXXVII, br. 2, Filološki fakultet, Beograd, 235–243.
  • Roman 2018: A. Roman, Robert Surcouf, corsaire et armateur, Saint-Malo: Cristel.
  • Savić 2023: T. Savić, Kolonijalna prošlost Mauricijusa u romanima Stene Pudr d’Ora
  • Nataše Apana i Alma Ž. M. G. Le Klezioa, master rad, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu,<http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/ Master_rad_20230915_fra_220006_2021.pdf>, 20. 12. 2023.
  • Uzgalis 2017: W. Uzgalis, John Locke, Racism, Slavery, and Indian Lands, In The Oxford H andbook of Philosophy and Race, edited by Naomi Zack, 21–30. Oxford: Oxford University Press.
  • Valčić Bulić 2020: T. Valčić Bulić, Pogovor „Beleška o kreolskom”, u: Alma, Žan Mari Gistav Le Klezio, Novi Sad: Akademska knjiga.
  • Vaughan 2005: M. Vaughan, Creating the Creole Island: Slavery in Eighteenth-Century Mauritius, Durham: Duke University Press.
  • Waters 2021: J. Waters, Lieu de mémoire, lieu d’oubli, lieu de réparation? The colonial house in contemporary Mauritian art аnd literature, Francosphères, vol. 10, no. 1, 43–62.