ЕФЕКАТ ОЧЕКИВАНОСТИ НА ЕСТЕТСКИ ДОЖИВЉАЈ РЕЧИ КАО СРЕДСТВА УМЕТНИЧКОГ ИЗРАЗА

 Наслеђе 60 (2025) [207-216]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бојана Р. Стајкић

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/NasKg2560.207S

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Истраживачки рад из области експериметналне естетике у ком је испитан ефекат очекиваности на естетско опажање језичких стимулуса као средства уметничког израза. У оквиру истраживачке парадигме нове експериметналне естетике, сложеност, новина, неочекиваност и конфликт се сматрају основним детерминантама естетског доживљаја неког садржаја јер утичу на степен побуђености посматрача. Истраживања са ликовним и музичким садржајима показују да што је неки садржај новији и мање очекиван, он ће бити опажен као занимљивији. Са друге стране као пријатнији се процењују умерено очекивани садржаји, док се потпуно неочекивани доживљавају као непријатни. Ипак, када се ради о односу очекиваности и пријатности, каснија истраживања, нарочито у оквиру парагидме ефекта пуког излагања (“mere exposure effect”) показују неусаглашене налазе, откривајући тенедецију да се као најпријатнији доживљавају веома познати садржаји којима смо много пута били изложени. Циљ спроведеног истраживања био је проверити ефекат новине на занимљивост и пријатност вербалних стимулуса, будући да су речи средство књижевног уметничког израза. У истраживању је учествовало 47 испитаника који су на седмостепеним скалама процењивали очекиваност, пријатности и занимљивост вербалних стимулуса, синтагми коришћених у поезији српских аутора. Резултати истраживања показују да као и код других видова уметности, ликовних или музике, тако и у погледу вербалних стимулуса као елемената књижевности, што је садржај мање очекиван, он ће посматрачу бити занимљивији. Међутим, за разлику од других видова уметности, неочекиван садржај у књижевности неће бити доживљен као пријатан, већ ће се преферирати очекивани и познати вербални стимулуси. У дискусији је дат осврт на специфичности естетског доживљаја вербалних садражаја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

експериментална естетика, очекиваност, занимљивост, пријатност, вербални стимулуси, речи

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Berlajn 1970: D. E. Berlyne, Novelty, Complexity, and Hedonic Value, Perception and Psychophysics, 8: 279–286.
  • Berlajn 1971:D.E. Berlyne, Aesthetics  and Psychobiology, New York: Appleton-Century-Crofts.
  • Berlajn 1974: D. E. Berlyne, Novelty, Complexity, and Interestingness, in: D. E. Berlyne (ed.), Studies in the New Experimental Aesthetics, Washington: Hemisphere, 175‒180.
  • Bornstajn 1989: R. F. Bornstein, Exposure and Affect: Overview and Meta-Analysis of Research, 1968–1987, Psychological Bulletin, 106: 265–289.
  • Krozijer 1974: B. Crozier, Verbal and Exploratory Responses to Sound Sequences Varying in Uncertainty Level, in: D. E. Berlyne (ed.), Studies in the New Experimental Aesthetics, Washington: Hemisphere, 27‒90.
  • Kapčik 1992: G. C. Cupchik, Emotion and Aesthetics: The Affective Basis of the Experience of Art, Canadian Journal of Aesthetics, 1: 1–17.
  • Fehner 1876: G. T. Fechner, Vorschule der Ästhetik. Leipzig: Breitkopf & Härtel.
  • Harison 1977: A. A. Harrison, Mere Exposure, Advances in Experimental Social Psychology, 10: 39–83. New York: Academic Press.
  • Hejduk 1975: R. G. Heyduk, Rated Preference for Musical Composition as It Relates to Complexity and Exposure Frequency, Perception and Psychophysics, 17: 84–91.
  • Martindejl, Mur 1989: C. Martindale, K. Moore, Relationship of Musical Preference to Collative, Ecological, and Psychophysical Variables, Music Perception, 6, 431–446.
  • Martindejl, Mur et al. 1990: C. Martindale, K. Moore, J. Borkum, Aesthetic Preference: Anomalous Findings for Berlyne’s Psychobiological Theory, The American Journal of Psychology, 103 (1), 53–80.
  • Martindejl 2007: C. Martindale, C, Aesthetic Experience and Artistic Creativity, Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, 1 (3): 157–167.
  • Morland, Zajonc 1976: R. L. Moreland, R. B. Zajonc, A Strong Test of Exposure Effects, Journal of Experimental Social Psychology, 12: 170–179.
  • Morland, Zajonc 1977: R. L. Moreland, R. B. Zajonc, Is Stimulus Recognition a Necessary Condition for the Occurrence of Exposure Effects? Journal of Personality and Social Psychology, 35: 191–199.
  • Mansinger, Kesen 1964: H. L. Munsinger, W. Kessen, Uncertainty, Structure, and Preference, Psychological Monographs, 78 (9): 586.
  • Stang 1974: D. J. Stang, Methodological Factors in Mere Exposure Research, Psychological Bulletin, 81: 1014–1025.
  • Stang 1975: D. J. Stang, Effects of ‘Mere Exposure’ on Learning and Affect, Journal of Personality and Social Psychology, 31: 7–12.
  • Tičener 1910: E. B. Titchener, A Textbook of Psychology, New York: Macmillan.
  • Vic 1966: P. C. Vitz, Affect as a Function of Stimulus Variation, Journal of Experimental Psychology, 71: 74–79.
  • Zajonc 1968: R. B. Zajonc, At titudinal Effects of Mere Exposure, Journal of Personality and Social Psychology, 9 (2): 1–27.
  • Zajonc, Svap et al. 1971: R. B. Zajonc, W. Swap, A. A. Harrison, P. Roberts P, Limiting Conditions of the Exposure Effect: Satiation and Relativity, Journal of Personality and Social Psychology, 18: 384–391.
  • Zajnoc, Krendal et al. 1974: R. B. Zajonc, R. Crandall, R. V. Kail, W. Swap W, Effect of Extreme Exposure Frequencies on Different Affective Ratings of Stimuli, Perceptual and Motor Skills, 38: 667–678.