Млади филолози I (2025) [77-88]
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Радослав П. Докмановић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/MFXVI-2.077D
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У раду се испитују етички аспекти обликовања лика Мустафе Маџара као националног хероја и то колико је сам смисао херојског у Андрићевој причи саобразан муслиманској епској традицији, односно колико и на који начин од ње одступа. Мустафа Маџар је јунак издвојен по својој ратничкој изузетности и заслугама, чиме му је дат симболички и репрезентативан смисао, а уз то je смештен у епске историјске координате: поред битке која се одиграла код Бање Луке, истакао се и у биткама у Русији, Мађарској и Славонији, што су све подручја ратних окршаја опеваних у муслиманској усменој поезији. У раду се стога анализују релевантна места из народних епских песама: „Бој под Бањом Луком 1737. године”, „Бој код Осијека”, „Цар Сулејман узимље Будим” и „Ратовање између Турске и Руске” и долази до закључка да Андрићева слика османске Босне, због које су му упућене оштре критике моралистичке природе, не одступа суштински од слике коју дају сами муслимански народни песници. Андрић пред собом има исти предмет као и муслимански песник, али га, другачијим распоредом нагласака, вођен универзалним хуманистичким начелом, другачије осветљава. Међу Андрићевим делима која представљају предмет оспоравања једног дела критике са етичких и имаголошких позиција, приповетки „Мустафа Маџар” припада истакнуто место; овај рад представља један прилог у тој расправи.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Иво Андрић, јуначки етос, имагологија, полемика
ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
Извори
- Андрић 2017: Иво Андрић, „Приповетке”, Српска књижевна задруга, Београд, 1931, Критичко издање дела Иве Андрића, коло 1, књига 1, приредио М. Алексић, Београд: Задужбина Иве Андрића.
- Капетановић Љубушак 1888: Бој под Бањомлуком године 1737., забиљежио и попунио М. Капетановић Љубушак, Сарајево.
- Херман 1976: Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао К. Херман, Ђ. Бутуровић (пр.), Сарајево: Свјетлост.
Литература
- Ахметагић 2016: Ј. Ахметагић, Григорије Божовић и Иво Андрић: „Стрико Долгач” и „Мустафа Маџар”, у: Д. Андрејевић, А. Костић Тмушић (уред.), Поетика Григорија Божовића, Косовска Митровица – Ниш – Зубин Поток: Филозофски факултет Универзитета у Приштини – Филозофски факултет Универзитета у Нишу – Културни центар „Стари Колашин”, 191–202.
- Бутуровић 1992: Ђ. Бутуровић, Бој под Бањомлуком године 1737. Мехмед-бега Капетановића Љубушака, у: М. Маглајлић (уред.), Зборник радова о Мехмед-бегу Капетановићу Љубушаку, Сарајево: Институт за књижевност, 31–53.
- Дурић 2012: Р. Дурић, Неспорна умјетничка магија и упитна објективност неких Андрићевих проза кроз вриједносно супротстављену бошњачку и српску рецепцију, у: Р. Божић, С. Самбуњак (уред.), Задарски филолошки дани IV, Задар: Свеучилиште у Задру, 57–86.
- Енциклопедија ислама 2004: The Encyclopaedia of Islam, Volume XII – Supplement, P. Bearman, T. Bianquis, C. E. Bosworth, E. J. Van Donzel, W. Heinrichs (ed.), Leiden: Brill.
- Имамовић 2021: Х. Имамовић, Андрић – pro et contra, (sic!): часопис за по-етичка истраживања и дјеловања, https://sic.ba/esej/haris-imamovic-andric-pro-et-contra/, 21. 2. 2022.
- Кодрић: С. Кодрић, Књижевно-културални „архив” раног приповједачког дјела И. Андрића, у: Б. Тошовић (уред.), Die k. u. k. Periode in Leben und Schaffen von Ivo Andrić (1892–1922). Аустроугарски период у животу и дјелу Иве Андрића (1892–1922), Graz – Београд: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Београдска књига, 205–219.
- Маглајлић 1984: М. Маглајлић, Народна пјесма о Боју под Бањом Луком 1737. године, Путеви, књ. 30, бр. 5, Бања Лука, 69–72.
- Пелидија 2003: Е. Пелидија, Бањалучки бој из 1737: Узроци и посљедице, Сарајево: Ел-Калем.
- Ризвић 1995: М. Ризвић, Босански муслимани у Андрићеву свијету, Сарајево: Љиљан.
- Секулић 1923: И. Секулић, Исток у приповеткама Ива Андрића, Српски књижевни гласник, књ. X, бр. 7, 1. децембар 1923, 502–511.
- Хансен-Кокоруш 2010: R. Hansen-Kokoruš, Identitätskonstrukt und -dekonstruktion am Beispiel von Mustafa Madžar, oder: Die Demontage des Heldentums, у: Б. Тошовић (уред.), Der Grazer Opus von Ivo Andrić (1923- 1924). Грачки опус Ива Андрића (1923-1924), Graz – Београд: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Београдска књига, 61–75.
- Шкаљић 1966: А. Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.