Mladi filolozi I (2025)[11-22]
AUTHOR(S) / AUTOR(I): Sandra R. Tešović
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/MFXVI-2.011T
ABSTRACT / SAŽETAK:
U radu se istražuje proces traženja i definisanja ličnog identiteta pojedinca u odnosu na uticaj okruženja. Korpus rada je roman Malina austrijske književnice Ingeborg Bahman, objavljen 1971. godine. Teorijski okvir čine teorije ideologije Luja Altisera i Pjera Burdijea, kao i teorija dekonstrukcije Žaka Deride. Pri procesu analize ličnih identiteta kako naratorke tako i drugih likova u romanu, kao struktura koje nisu fiksne već su stalno podložne igri značenja i interpretacije, primenićemo Deridinu teoriju dekonstrukcije. Uz pomoć Burdijeovih koncepata habitusa, polja i simboličkog kapitala objasnićemo kako se identitet likova oblikuje unutar različitih društvenih i kulturnih struktura, dok ćemo se Altiserovim pojmom interpelacije koristiti kako bismo objasnili na koji način ideološke strukture prisutne u romanu konstituišu pojedince kao subjekte. Uzimajući u obzir period u kom roman nastaje, internalizacija tada aktuelnih društvenih struktura promatra se tumačenjem dinamike naratorkinog identiteta kroz prikaz njenog kretanja unutar društvenih normi, te interakcije sa drugim likovima u romanu, koji kao i ona (ne) prepoznaju sopstvene identitete unutar datih okvira. Cilj rada jeste da pokaže kako Bahman (de)konstruiše lične identitete svojih likova uzimajući u obzir njihovo okruženje, pri čemu je fokus na glavnoj junakinji. Osim toga, rad takođe ispituje kojoj meri najpre protagonistkinja, a potom i drugi likovi, zaista mogu uticati na pomenuti proces, kao i koliko na njega utiču društvene okolnosti perioda opisanog u romanu.
Istraživanje sprovedeno u radu finansiralo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije (Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2024. godini broj 451-03-66/2024-03/ 200198).
KEYWORDS / KLJUČNE REČI:
austrijska književnost, Ingeborg Bahman, identitet, dekonstrukcija, habitus, interpelacija
ACKNOWLEDGEMENT / PROJEKAT:
Istraživanje sprovedeno u radu finansiralo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije (Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2024. godini broj 451-03-66/2024-03/ 200198).
REFERENCES / LITERATURA:
- Albreht, Geče 2020: M. Albrecht, D. Göttsche, Bachmann-Handbuch. Leben – Werk – Wirkung, Berlin: J. B. Metzler Verlag.
- Altiser 2009: L. Altiser, Ideologija i državni ideološki aparati, Loznica: Karpos.
- Bahman 2021: I. Bahman, Malina, Beograd: Kontrast.
- Benjamin 1974: W. Benjamin, Eseji, Beograd: Nolit.
- Bodrijar 1991: Ž. Bodrijar, Simulakrumi i simulacija, Novi Sad: Svetovi.
- Boc 1992: G. Botz, Lebenslüge und nationale Identität im heutigen Österreich: Nationsbildung auf Kosten einer vertieften Aufarbeitung der NS-Vergangenheit, in: History of European Ideas, Vol. 15, No. l-3, Oxfordshire: Taylor & Francis, 85–91.
- Bužinjska, Markovski 2009: A. Bužinjska, M. P. Markovski, Književne teorije XX veka, Beograd: Službeni glasnik.
- Vagnlajtner 2000: R. Wagnleitner, Coca-Colonization and the Cold War: The Cultural Mission of the United States in Austria After the Second World War, Chapel Hill: University of North Carolina Press.
- Grenfel 2008: M. Grenfell, Pierre Bourdieu. Key Concepts, Stocksfield: Acumen.
- Derida 1990: Ž. Derida, Belamitologija, Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.
- Jegi 2014: R. Jaeggi, Alienation, New York: Columbia University Press.
- Koncet 2000: M. Konzett, Encyclopaedia of German Literature, Chicago and London: Fitzroy Dearborn Publishers.
- Lenoks 2006: S. Lennox, Cemetery of the Murdered Daughters: Feminism, History, and Ingeborg Bachmann, Boston: University of Massachusetts Press.
- Džejmson 2018: F. Jameson, Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, Zagreb: Arkzin.