(ДЕ)КОНСТРУКЦИЈА ИДЕНТИТЕТА У РОМАНУ „МАЛИНА“ ИНГЕБОРГ БАХМАН

Млади филолози I (2025) [11-22]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Сандра Р. Тешовић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-2.011T

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се истражује процес тражења и дефинисања личног идентитета појединца у односу на утицај окружења. Корпус рада је роман Малина аустријске књижевнице Ингеборг Бахман, објављен 1971. године. Теоријски оквир чине теорије идеологије Луја Алтисера и Пјера Бурдијеа, као и теорија деконструкције Жака Дериде. При процесу анализе личних идентитета како нараторке тако и других ликова у роману, као структура које нису фиксне већ су стално подложне игри значења и интерпретације, применићемо Деридину теорију деконструкције. Уз помоћ Бурдијеових концепата хабитуса, поља и симболичког капитала објаснићемо како се идентитет ликова обликује унутар различитих друштвених и културних структура, док ћемо се Алтисеровим појмом интерпелације користити како бисмо објаснили на који начин идеолошке структуре присутне у роману конституишу појединце као субјекте. Узимајући у обзир период у ком роман настаје, интернализација тада актуелних друштвених структура проматра се тумачењем динамике нараторкиног идентитета кроз приказ њеног кретања унутар друштвених норми, те интеракције са другим ликовима у роману, који као и она (не) препознају сопствене идентитете унутар датих оквира. Циљ рада јесте да покаже како Бахман (де)конструише личне идентитете својих ликова узимајући у обзир њихово окружење, при чему је фокус на главној јунакињи. Осим тога, рад такође испитује којој мери најпре протагонисткиња, а потом и други ликови, заиста могу утицати на поменути процес, као и колико на њега утичу друштвене околности периода описаног у роману.

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2024. години број 451-03-66/2024-03/ 200198).

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

аустријска књижевност, Ингеборг Бахман, идентитет, деконструкција, хабитус, интерпелација

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2024. години број 451-03-66/2024-03/ 200198).

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Албрехт, Гече 2020: M. Albrecht, D. Göttsche, Bachmann-Handbuch. Leben – Werk – Wirkung, Berlin: Ј. B. Metzler Verlag.
  • Алтисер 2009: Л. Алтисер, Идеологија и државни идеолошки апарати, Лозница: Карпос.
  • Бахман 2021: И. Бахман, Малина, Београд: Контраст.
  • Бењамин 1974: W. Benjamin, Eseji, Beograd: Nolit.
  • Бодријар 1991: Ж. Бодријар, Симулакруми и симулација, Нови Сад: Светови.
  • Бoц 1992: G. Botz, Lebenslüge und nationale Identität im heutigen Österreich: Nationsbildung auf Kosten einer vertieften Aufarbeitung der NS-Vergangenheit, in: History of European Ideas, Vol. 15, No. l-3, Oxfordshire: Taylor & Francis, 85–91.
  • Бужињска, Марковски 2009: А. Бужињска, М. П. Марковски, Књижевне теорије XX века, Београд: Службени гласник.
  • Вагнлајтнер 2000: R. Wagnleitner, Coca-Colonization and the Cold War: The Cultural Mission of the United States in Austria After the Second World War, Chapel Hill: University of North Carolina Press.
  • Гренфел 2008: M. Grenfell, Pierre Bourdieu. Key Concepts, Stocksfield: Acumen.
  • Дерида 1990: Ж. Дерида, Бела митологија, Нови Сад: Братство-Јединство.
  • Јеги 2014: R. Jaeggi, Alienation, New York: Columbia University Press.
  • Концет 2000: M. Konzett, Encyclopaedia of German Literature, Chicago and London: Fitzroy Dearborn Publishers.
  • Ленокс 2006: S. Lennox, Cemetery of the Murdered Daughters: Feminism, History, and Ingeborg Bachmann, Boston: University of Massachusetts Press.
  • Џејмсон 2018: F. Jameson, Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, Zagreb: Arkzin.