ПОЛУГЛАСНИК И ЊЕГОВИ РЕФЛЕКСИ У „СЛУЖАБНОЈ КЊИЗИ“ ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА

Млади филолози I (2025) [29-42]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Марко М. Милошевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-1.029M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се испитује гласовна вредност полугласника у Служабној књизи Гаврила Стефановића Венцловића. Дело је писано од 1711. до 1716. године српскословенским језиком и старом црквеном ћирилицом, а писмо је полууставног типа са брзописним елементима. Анализа се спроводи на основу фотографских снимака рукописа (РГБ, Собрание Н. П. Румянцева Ф. 256 № 401). Текст је рашчитан помоћу софтверске платформе Transkribus, а обрада одређеног дела примера извршена је уз помоћ софтвера AntConc. Најважнији резултати истраживања могу се свести на следеће: (а) полугласнички знаци и пајерак на крају речи имају ортографску функцију (нпр. прїемъ, хотѣщимь, готов); (б) као и у српском језику, и у српскословенској језичкој епоси полугласник у јаком положају даје рефлекс а (нпр. вѣнацъ, диванъ, четвртакъ); (в) секундарни полугласник је вокализован у а (нпр. жизан, оганъ, помисалъ) или се уопште не бележи (нпр. жизнъ, огнъ, помыслъ); (г) полугласник у слабом положају се у складу са правилима српскословенске језичке норме изговара као а у склопу предлога въ (нпр. въ бꙑтїе), съ (нпр. съ нами) и къ (нпр. къ г҃ꙋ), префикса въ- (нпр. въходиⷮ), въз- (нпр. въⷥдиханїе) и съ- (нпр. съдѣлавъ) и корена въс- (нпр. въсакаа), о чему сведоче и они примери у којима на месту некадашњег полугласника у слабом положају долази графема а (нпр. васака, множаствѣ, саблюденїе).

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

историја српског језика, Гаврил Стефановић Венцловић, Служабна књига, позни српскословенски језик, XVIII век, полугласник, хипервокализација, Transkribus, AntConc

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

Извор
  • Венцловић 1711–1716: Г. Стефановић Венцловић, Служабна књига, Москва: РГБ, Собрание Н. П. Румянцева Ф. 256 № 401, https://lib-fond.ru/lib-rgb/256/f-256-401 [приступљено 29. 5. 2024].
Литература
  • Албијанић 1982: А. Албијанић, Икавизми фонетског и морфолошког порекла у језику Гаврила Стефановића Венцловића, Зборник за филологију и лингвистику, бр. 25/2, 83–90.
  • Албијанић 1982/1983: А. Албијанић, Непромењене и промењене сугласничке групе у језику Гаврила Стефановића Венцловића, Balcanica, бр. 13–14, 327–332.
  • Албијанић 1983а: А. Албијанић, Прилог проучавању неких морфолошких особина у језику Гаврила Стефановића Венцловића, Зборник за филологију и лингвистику, бр. 26/1, 69–78.
  • Албијанић 1983б: А. Албијанић, Кратак осврт на треће лице множине презента у језику Гаврила Стефановића Венцловића, Зборник за филологију и лингвистику, бр. 26/1, 79–82.
  • Бурлаку, Рабус 2021: C. Burlacu, A. Rabus, Digitising (Romanian) Cyrillic using Transkribus: new perspectives, Diacronia, vol. 14, 1–9.
  • Васиљев 1996: Љ. Васиљев, Буквар из 1717. године – дело Гаврила Стефановића Венцловића, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, бр. 39/2, 169–184.
  • Грковић Мејџор 1993: Ј. Грковић-Мејџор, Језик Псалтира из штампарије Црнојевића, Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности, Одбор за обиљежавање 500 година прве штампане ћирилске књиге на словенском југу.
  • Ђорђић 1990: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Јаковљевић 2018: С. Јаковљевић, Литургичко–историјска анализа утицаја Архијерејских чиновника (НБС 640, Деч 135, МСПЦ Орг 3–II–2, ПБ 21, Савина 7) и Литургијара (МСПЦ Орг 121, Музеј Румјанцова 401) рачанских скрипторана на развој литургијског поретка Српске Цркве XVII и прве половине XVIII века (необјављена докторска дисертација), Београд: Православни богословски факултет.
  • Јерковић 1996: В. Јерковић, Фонетске и морфолошке црте Стихологије Кипријана Рачанина, у: М. Вуксановић (уред.), Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књига VI, Стихологија Кипријана Рачанина, Нови Сад: Матица српска, 123–148.
  • Јовановић 1911: В. Јовановић, Гаврило Стефановић Венцловић, Дијалектолошки зборник Српске краљевске академије, 2, 105–306.
  • Јовановић, Стефановић 2013: Т. Јовановић, Д. Стефановић, Венцловићев Сентандрејски буквар: 1717, Будимпешта: Радионица „Венцловић”, Београд: Арте.
  • Манојловић 2023: С. Манојловић, Из лексике Гаврила Стефановића Венцловића. Недељна слова од Ускрса до Педесетнице у Мачу духовном (необјављена докторска дисертација), Београд: Филолошки факултет.
  • Милановић 2004: А. Милановић, Венцловић и Тешић – могуће лексичке паралеле, Рачански зборник, бр. 8/9, 29–36.
  • Милошевић 2024: М. Милошевић, Служабна књига Гаврила Стефановића Венцловића: графијско-правописне карактеристике, у: М. Ковачевић, Ј. Петковић (уред.), Савремена проучавања језика и књижевности, 15/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 13–26.
  • Младеновић 1963: А. Младеновић, Слово ђ пре Вука, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, бр. 6, 159–162.
  • Младеновић 1967: А. Младеновић, Обележавање гласова ћ и ђ у рукопису Мач духовни Гаврила Стефановића Венцловића, Зборник за филологију и лингвистику, бр. 10, 113–124.
  • Младеновић 1977: А. Младеновић, Напомене о српскословенском језику, Зборник за филологију и лингвистику, бр. 20/2, 1–20.
  • Младеновић 2008: А. Младеновић, Историја српског језика: одабрани радови, Београд: Чигоја штампа.
  • Павић 1972: М. Павић, Гаврил Стефановић Венцловић, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Пенкова 2021: П. Пенкова, Буквалният превод на Трето слово против арианите от Атанасий Александрийски по ръкописа на Гаврило Стефанович Венцлович в сборника Разглаголник 1732–1734. г., София: „Валентин Траянов”.
  • Петровић 2020: С. Петровић, Клаузалне структуре у функцији допуне у тексту Пролошког житија Максима Бранковића Гаврила Стефановића Венцловића, Прилози проучавању језика, бр. 51, 77–100.
  • Поломац, Лутовац Казновац 2021: V. Polomac, T. Lutovac Kaznovac, Automatic Recognition of Serbian Medieval Manuscripts by Applying the Transkribus Software Platform: Current Situation and Future Perspectives, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, vol. 64/2, 7–26.
  • Поломац 2022а: V. Polomac, Serbian Early Printed Books from Venice: Creating Models for Automatic Text Recognition Using Transkribus, Scripta&e-Scripta, vol. 22, 11–29.
  • Поломац 2022б: V. Polomac, Serbian Early Printed Books: Towards Generic Model for Automatic Text Recognition using Transkribus, in: D. Fišer, T. Erjavec (eds.), Proceedings of the Conference on Language Technologies and Digital Humanities, Ljubljana: Institute for Contemporary History, 154–161.
  • Поломац и др. 2023: V. Polomac, M. Kurešević, I. Bjelaković, A. Colić Jovanović, S. Petrović, Digitizing Cyrillic Manuscripts for the Historical Dictionary od the Serbian Language Using Handwritten Text Recognition Technology, Slovĕne, vol. 12/1, 295–316.
  • Поломац, Рабус 2024: V. Polomac, A. Rabus, Serbian Early Printed Books from Venice: Quantitative Approach to Orthographic Variations, Studi Slavistici, vol. 21/2 [in print].
  • Рабус 2019: A. Rabus, Recognizing Handwritten Text in Slavic Manuscripts: a Neural-Network Approach Using Transkribus, Scripta & e­Scripta, vol. 19, 9–32.
  • Рабус 2022: A. Rabus, Handwritten Text Recognition for Croatian Glagolitic, Slovo, vol. 72, 181–192.
  • Радић 1987: П. Радић, Поглед на творбу речи у делима Гаврила Стефановића Венцловића, Научни састанак слависта у Вукове дане, бр. 16/1, 43–50.
  • Радић, Ружић 1989: П. Радић, М. Ружић, Из творбе девербативних именица у делима Гаврила Стефановића Венцловића: именице апстрактнога значења, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, бр. 32/1, 93–101.
  • РМС 2011: М. Вујанић, Д. Гортан-Премк, М. Дешић, Р. Драгићевић, М. Николић, Љ. Ного, В. Павковић, Н. Рамић, Р. Стијовић, М. Радовић-Тешић, Е. Фекете, Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
  • Садник, Ајцетмилер 1955: L. Sadnik, R. Aitzetmüller, Handwörterbuch zu den altkirchenslavischen texten, Gravenhage: Carl Winter, Universitätsverlag, Heidelberg.
  • Синдик и др. 1991: Н. Синдик, М. Гроздановић-Пајић, К. Мано-Зиси, Опис рукописа и старих штампаних књига Библиотеке Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Београд: Народна библиотека Србије, Нови Сад: Библиотека Матице српске.
  • Трифуновић 1976: Ђ. Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижевности средњег века, Београд: Филолошки факултет.
  • Цолић 2017: А. Цолић, Хипотактичке структуре адвербијалног типа у Венцловићевом Пролошком житију Светог Максима, Romanoslavica, бр. 53, 13–30.