Липар 89 (2026) (35-55 стр.)
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Ђорђе Р. Радовановић 
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/LIPAR89.035R
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду се анализира се онтопоетички профил приповетке која је у досадашњим тумачењима била махом пренебрегавана као један од примера „социјалнореалистичког дискурса” у Васићевом приповедању. Усредсређујући се на модернистичко залеђе, јасно исказано и проблемски постављено у самом наслову дела, настојаћемо да покажемо специфичан модел којим се наизглед непроблематична карактеризација јунака, његова еволуција и пут сазревања у будућег осветника-револуционара, разара са становишта саме нарације, захваљујући којој се урушава и преиспитује његов онтолошки статус. Посебан начин којим се ова диспропорција постиже, не толико понирањем у психологију главног јунака, већ кроз сукоб наративне и публицистичке „истине”, као афирмације и истовременог оспоравања идеје (идеологије) водиље којој (у идеолошком преображају) треба доспети, чини ову приповетку особитом у односу на све остале приповетке Утуљених кандила. Наместо индивидуалног раслојавања уочава се приповедно раслојавање, које се постиже укључењем подтекста, чиме се могућност симболичког рашчитавања лика проширује и из епохалне садашњице, која је доба радничке обесправљености и предреволуционарних друштвених превирања, преноси на (могуће) алегоријско поистовећење са Христом, док се јунаковом свесном изолацијом од друштва истовремено обезвређује идеалитет револуционарне колективистичке утопије.
Циљ нам је да покажемо да ниједно од прозних дела Драгише Васића, писано током модернистичке фазе његовога рада, не може да по(д)несе искључиву доминацију ма каквих програмско-идеолошких значења и спознаја, јер га његова сопствена и стално присутна епохална (само)свест у томе онемогућава, стварајући увек пукотине – различите облике удвајања, сумње и запитаности, чак и у случајевима приповедака у којима је тенденциозност привидно преовлађујућа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
модернизам, нихилизам, хришћанство, другост, идентитет, револуција
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада запослених у настави на акредитованим високошколским установама у 2026. години број: 451-03- 34/2026-03/ 200198).
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
ИЗВОРИ
- Библија 2001: Библија или Свето писмо Старога и Новога завјета, Београд: Издање Библијског друштва.
- Васић 2009: Д. Васић, Утуљена кандила, Београд: Evro-Giunti.
- Станковић 2000: Б. Станковић, Увела ружа, у: Ч. Мирковић (прир.), Српска реалистичка приповетка, Београд: Просвета, 619–661.
ЛИТЕРАТУРА
- Делез 1999: Ж. Делез, Ниче и филозофија, Београд: ПЛАТΩ
- Ериксен 2014: T. B. Eriksen, Niče i moderna, Loznica: Karpos.
- Кантор 2005: В. Кантор, Достојевски, Ниче и криза хришћанства у Европи крајем XIX и почетком XX века, Нови Сад: Летопис Матице српске, књ. 475, св. 5, Нови Сад, 721–741.
- Ломпар 1996: М. Ломпар, Модерна времена у прози Драгише Васића, Београд: „Филип Вишњић”.
- Ломпар 2022: М. Ломпар, Нервозни час приповести: модерна времена у прози Драгише Васића, Београд: Catena mundi.
- Маринковић 2015: Н. Маринковић, Послератни мит о револуционару: У празном олтару Драгише Васића. Људи говоре: часопис за књижевност и културу, бр. 25/26. https://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-2526/article/posleratni-mit-o-revolucionaru-u-praznom-oltaru-dragise-vasica/. 12.01.2026.
- Николић 2014: Ч. Николић, Рат и муцање у приповеци „У гостима” Драгише Васића, Нови Сад: Летопис Матице српске, књ. 493, св. 1-2, Нови Сад, 91–101.
- Ниче 2001: Ф. Ниче, ECCE HOMO, Београд: Дерета.
- Пантић 1999: M. Pantić, Modernističko pripovedanje, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Петровић 1990: Р. Петровић, Драгиша Васић, у: Д. Васић, Црвене магле, Београд: Просвета, 135–139.
- Стојановић-Пантовић 1998: Б. Стојановић-Пантовић, Српски експресионизам, Нови Сад: Матица српска.
- Цветковић 2007: В. Цветковић, Воља за ново, Београд: Дерета.