ЗНАЧАЈ АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋА У РАЗВОЈУ ПРОУЧАВАЊА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

КУЛТУРА, ОБРАЗОВАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ, Зборник у част професорa Александрa Јовановићa, 2025  (275-295 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Зорана Опачић  

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/KOP25.275O

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду указујемо на различите видове деловања Александра Јовановића у развоју књижевности за децу и младе. Као тумач савремене књижевности, ову област је посматрао као вредног, пуноправног чиниоца националне књижевности и борио се за модерни приступ њеном проучавању. Тумачио је опусе аутора који су доносили поетичке преокрете и доприносили установљењу модерног духа књижевности за децу и младе, па у раду испитујемо његове текстове о Душану Радовићу, Љубивоју Ршумовићу, Моми Капору, Григору Витезу, Гроздани Олујић и другима. Јовановић је више година предавао Књижевност за децу на Учитељском факултету, обликовао је модерну концепцију силабуса и отворио ју је према савременим приступима и тумачењима. Покретањем факултетског пројекта Поетика српске књижевности за децу и младе и уређивањем зборника утицао је на проширивање и стабилизовање националног корпуса књижевности за децу. Својим институционалним, друштвеним, професорским, менторским, уредничким, приређивачким и књижевноисторијским радом имао је пресудан утицај на развој академског изучавања књижевности за децу и младе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

српска књижевност за децу, периодизација књижевности за децу, уреднички рад, академска настава, пројекат Поетика српске књижевности за децу и младе, Антологија српске књижевности.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Јовановић 2000: Александар Јовановић, „Модерна свест наивне песме (о поезији за децу Милована Данојлића)”, Методичка пракса, бр. 2, 21–25.
  • Јовановић 2005: Александар Јовановић, „Модерна свест ’наивне’ песме”, у: Милован Данојлић, песник, ур. Драган Хамовић, Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 55–67.
  • Јовановић 2006а: Александар Јовановић, „Разумевање књижевног текста у односу са другим наставним предметима – теоријско-методички аспект”, Иновације у настави, XIX, 1, 97–106.
  • Јовановић 2006б: Александар Јовановић, „Свет љубави Гроздане Олујић”, Детињство, год. XXXII, бр. 2, 24–26.
  • Јовановић 2008: Александар Јовановић, „Душан Радовић и Љубивоје Ршумовић – једна паралела”, у: Душан Радовић и развој модерне српске књижевности, ур. Александар Јовановић и Драган Хамовић, Београд: Учитељски факултет, 115–120.
  • Јовановић 2010: Александар Јовановић, „Бунтовници и сањари Гроздане Олујић”, у: Бунтовници и сањариКњижевно дело Гроздане Олујић за децу и младе, Александар Јовановић, Петар Пијановић и Зорана Опачић, Београд: Учитељски факултет, 11–15.
  • Јовановић 2015а: Александар Јовановић, „Песник животне радости и завичајних предела”, у: Поезија као завичај. Поетика Григора Витеза, ур. Александар Јовановић, Петар Пијановић и Зорана Опачић, Београд: Учитељски факултет, 11–23.
  • Јовановић 2015б: Александар Јовановић, „Бранко Ћопић – школски писац”, Темат Од фонеме ка тексту, од текста ка култури: о настави српског језика и књижевности, Иновације у настави, XXVII, 28/4, 70‒75.
  • Јовановић 2015в: Александар Јовановић, „Српски језик и књижевност: наставни предмет, предмет идентитета и културе” (уводник), Иновације у настави, XXVII, 28/4, 9–12.
  • Јовановић 2017: Александар Јовановић, Огњиште: проф. др Александар Јовановић, ТВ Палма плус (6. август 2017), доступно на: <https://www.youtube.com/watch?v=GP_ h2Evipf0>, приступљено 7. 11. 2020.
  • Јовановић 2020: Александар Јовановић, О светлости старијој од несреће – есеји о српској поезији и култури, Београд: ИКУМ.
  • Јовановић 2021: Александар Јовановић, „О нашим најмлађим србистичким катедрама: настава српског језика и књижевности на учитељским и/или педагошким факултетима”, у: Статус српског језика и књижевности у образовном систему, зборник радова са Прве интеркатедарске србистичке конференције, ур. Милош Ковачевић, Београд: Завод за унапређење образовања и васпитања, 45‒61.
  • Јовановић 2022а: Александар Јовановић, „Нема канонских дела без свести о канону”, Даница. Српски народни илустровани календар за годину 2022, 29. година, Београд: Вукова задужбина, 286–293.
  • Јовановић 2022б: Александар Јовановић, „Поздравна реч”, у: Антићеви простори детињства, ур. Валентина Хамовић и Јелена Панић Мараш, Београд: Учитељски факултет, 13–16.
  • ККЗД 1972: Критика књижевности за децу, прир. Владимир Миларић, Нови Сад:
  • Змајеве дечје игре / РУ „Радивој Ћирпанов”.
  • Љуштановић 2009: Јован Љуштановић, Брисање лава, Нови Сад: Дневник.
  • Марковић 1971: Слободан Ж. Марковић, Записи о књижевности за децу, књ. 1, Београд: Интерпрес.
  • НДПП 1972: Нови дечји песници: панорама, прир. Владимир Миларић, Ириг / Нови Сад: Српска читаоница и књижница.
  • Олујић 2011: Гроздана Олујић, Сабране бајке, прир. Зорана Опачић, Београд: Учитељски факултет.
  • Олујић 2012: Гроздана Олујић, Гласам за љубав, прир. Александар Јовановић и Зорана Опачић, Београд: Учитељски факултет.
  • Опачић / Мараш 2020: Зорана Опачић и, Јелена Панић Мараш, „Kњижевност за децу и младе у Србији као школска и академска дисциплина” / Children’s and Young Adult Literature as a School and Academic Discipline in Serbia, Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis, Didacticam Litterarium 11, Folia 315, 3/2020, 153–164.
  • Опачић 2021: Зорана Опачић, „Важност академске дисциплине Књижевност за децу и младе у развоју српске културе и књижевности”, у: Статус српског језика и књижевности – од основне школе до факултета, зборник радова са Прве интеркатедарске србистичке конференције одржане у НОКЦ „Вук Караџић” у Тршићу 19–21. јуна 2020, ур. Милош Ковачевић, Београд: ЗУОВ, 2021, 153–168.
  • Опачић 2023: Зорана Опачић, „Ршум као животно начело – о стваралаштву Љубивоја Ршумовића”, у: Љубивоје Ршумовић, прир. Зорана Опачић, Нови Сад: ИЦ Матице српске, 2023, 11–52.
  • Пражић 1971: Милан Пражић, Игра као слобода: записи о детињству и уметности, Нови Сад: Змајеве дечје игре / Културни центар.
  • Пражић 1972: Милан Пражић, Плави зец: нова српска дечја поезија, Нови Сад: Змајеве дечје игре / Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов”.
  • ПУМ 2012: Приповедач урбане меланхолијеКњижевно дело Моме Капора, ур. Александар Јовановић, Петар Пијановић и Зорана Опачић, Београд: Учитељски факултет.
  • Ршумовић 1970: Љубивоје Ршумовић, Ма шта ми рече, Нови Сад: Змајеве дечје игре /
  • Културни центар.
  • Трагом дечје песме, Текстови у овој књизи изговорени су на Трибини X и XI Змајевих дечјих игара 1967. и 1968. године, Нови Сад: Змајеве дечје игре / Културни центар, 1969.
  • Хамовић 2018: Валентина Хамовић, Поетика чистог даха: наивна књижевност Милована Данојлића, Београд: Службени гласник / Учитељски факултет.