Књижевност за децу у науци и настави (2026) (стр. 175-190)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена М. Павловић Јовановић 
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/KDNN25.175PJ
САЖЕТАК /ABSTRACT:
У раду се бавимо анализом доминантних језичких и стилских по- ступака у збирци Где зека пије воду? Симеона Маринковића, која је заснована на народним мотивима. Народна поезија инспирише ауторе српске књижевности за децу од самог њеног постанка. Утицаји народне књижевности срећу се и код Змаја. Слични упливи могу се препознати и у савременој књижевности, што репрезентује одабрана збирка. У раду су праћене језичко-стилске доминанте у збирци. Утврђено је да је лексички систем ограничен на лексику из свакодневног живота. Такође, све- ден је и репертоар синтаксичких јединица, при чему преовлађују просте реченице. Од зависносложених реченица доминира циљна реченица уведена општезависним везником да. Од стилских фигура јављају се ретко метафора, синегдоха и поређење. Честа је персонификација, али је ограничена на животиње. Запазили смо ефективно коришћење дијалога, контраста и модификоване словенске антитезе. Примећено је креативно коришћење црте, функционално транспоновање ономатопеја и креатив- но коришћење творбе речи. Алитерација преовлађује у брзалицама. Све ово чини да збирка Где зека пије воду? постане драгоцени сусрет деце најмлађег узраста са осавремењеним мотивима из народне књижевности.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
књижевност за децу, народна књижевност, српски језик, стили- стика, Симеон Маринковић, Где зека пије воду?.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистра- живачког рада истраживача на акредитованим високошколским установама у 2026. години број: 451-03-33/2026-03/ 200198).
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
ИЗВОР
- Маринковић (2019): Симеон Маринковић, Где зека пије воду?: Песме за најмла- ђе по народним мотивима, Београд: Креативни центар.
ЛИТЕРАТУРА
- Воркапић (2023): Марија Воркапић, Настајање сложеница – игролики при- ступ творби речи, Методичка теорија и пракса, 26, Београд: Факултет за образова- ње учитеља и васпитача, 23–35.
- Вукомановић Растегорац (2016): Владимир Вукомановић Растегорац, Језик и стил поезије за децу предзмајевског периода (необјављена докторска дисертација), Београд: Филолошки факултет.
- Грујић (2010): Тамара Грујић, Змајево песништво за децу и усменокњижевна традиција: Рефлекси усмене књижевности у поезији за децу Јована Јовановића Змаја ‒ заступљеност и функција, Нови Сад: Змајеве дечје игре.
- Ђорђевић (2025): Марко Ђорђевић, Усмена успаванка – сижејно-тематски ре- гистар, традицијски оквири и ритуално-магијски контекст (необјављена доктор- ска дисертација), Београд: Филолошки факултет.
- Јовановић (2010): Владан Јовановић, Деминутивне и аугментативне именице у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ.
- Караџић (1841): Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, скупио их и на свјет изнео Вук Стеф. Караџић, Књига прва у којој су различне женске пјесме, Беч: У штампарији јерменскога манастира.
- Клајн (2003): Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Суфиксаци- ја и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Ковачевић (2015): Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, Београд: Јасен.
- Ковачевић (2019): Милош Ковачевић, Стилско-језичке доминанте у Зову те- треба Љубивоја Ршумовића, у: С. Маринковић, Љ. Костић (ур.), Књижевно дело Љубивоја Ршумовића, Ужице: Педагошки факултет у Ужицу, 287–306.
- Ковачевић (2024): Милош Ковачевић, Језичко-стилске доминанте поезије Мирјане Булатовић, Књижевност за децу у науци и настави, зборник радова, Јаго- дина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 61–73.
- Маринковић и др. (2022): Snežana Marinković, Daliborka Purić, Ljiljana Kostić, Percepcija uloge uspavanke u razvoju dece predškolskog uzrasta iz ugla vaspitača, u: S. Rutar, D. Felda, M. Rodela, N. Krmac, M. Marovič, K. Drljić (ur.), Prehodi v različnih socialnih in izobraževalnih okoljih, Koper: Založba Univerze na Primorskem, 157–173.
- Милинковић (2011): Миомир Милинковић, Дете и књижевност у историјској ретроспективи, Детињство, 1, Нови Сад: Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре, 39–46.
- Мићић, Вукомановић Растегорац (2016): Višnja Mićič, Vladimir Vukomanović Rastegorac, Kako nastaju reči: igroliki pristup tvorbi reči u predškolskoj ustanovi, Savremeno predškolsko vaspitanje и obrazovanje: izazovi i dileme, Jagodina, 195–208.
- Пешикан Љуштановић (2011): Љиљана Пешикан Љуштановић, Дете у усменој успаванци – узрасни или обредни статус?, Детињство, 1, Нови Сад: Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре, 13–22.
- Пешикан Љуштановић (2022): Љиљана Пешикан Љуштановић, Укрштај усме- не и писмене културе у књижевности за децу, у: А. Вранеш (ур.), Књижевност за децу кроз призму мултикултуралности, Андрићград: Андрићев институт, 7–32.
- Ристановић (2011): Цвијетин Ристановић, Дјечји узрасти и рецепција књи- жевног текста, Детињство, 1, Нови Сад: Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре, 62–69.
- Спасић (2011): Јелена Спасић, Узрасни идентитети у одразу књижевности за децу, Детињство, 1, Нови Сад: Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре, 46–53.
- Спасић (2020): Јелена Спасић, Језички развој детета предшколског узраста, Уз– даница, XVII/1, Јагодина: Факултет педагошких наука, 171–178.
- Спасић (2021): Јелена Спасић, Језичке игре у говорном развоју, Београд: Креа- тивни центар.
- Танасић (2005): Срето Танасић, Синтакса глагола, у: П. Пипер, И. Антонић, В. Ружић, С. Танасић, Љ. Поповић, Б. Тошовић, Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Ма- тица српска.