SPREMNOST VELIKIH INDUSTRIJSKIH OBJEKATA ZA DELOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA – TEORIJA I PRAKSA

AUTHOR(S) / AUTOR(I): Jovana RAJLIĆ, Natalija PANIĆ, Jovana ĐOKOVIĆ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/HSE25.092R

ABSTRACT / SAŽETAK:

Svakodnevno dolaze vesti o velikim akcidentima, hazardima i prirodnim nepogodama. Poražavajući je broj žrtava, materijalnih gubitaka, kao i dana prestanka rada koji prate ovakve događaje. U današnjem industrijskom okruženju, upravljanje rizicima i obezbeđivanje spremnosti za vanredne situacije postali su imperativ u  očuvanju bezbednosti, životne sredine, imovine i naravno ljudskog života, kao najčuvanije vrednosti. Veliki industrijski objekti, zbog svog prostranstva, kao i složenosti različitih radnji i procesa koji se u njima odvijaju, predstavljaju potencijalne rizike u slučaju akcidenata, prirodnih katastrofa ili drugih vanrednih dogadjaja. Ovaj rad analizira teorijske i praktične aspekte spremnosti industrijskih objekata za delovanje u vanrednim situacijama, sa naglaskom na strategiju prevencije, pripreme, odgovora i oporavka, a uz studiju slučaja istorije štetnih događaja. 

Prvo se razmatra teorijski okvir koji obuhvata normativne i zakonske obaveze, međunarodne standarde i normativu, kao i naučna istraživanja koja se bave upravljanjem rizicima i kriznim situacijama u industrijskom sektoru. Među najvažnijim međunarodnim okvirima za smanjenje rizika i unapređenje odgovora na vanredne situacije su “Hyogo Framework for Action” i “Sendai Framework for Disaster Risk Reduction”, koji postavljaju osnov i smernice za smanjenje rizika, kao i za odgovor na prirodne i tehnološke katastrofe. Ovi okviri pružaju osnovu za razvoj politika, strategija, zakona i metodologija koje industrijska postrojenja treba da usvoje u cilju zaštite ljudi i imovine, pokretnih i nepokretnih materijalnih dobara, kao i stabilnosti poslovanja u vanrednim situacijama.

Rad takođe razmatra zakonske okvire u Republici Srbiji koji definišu obaveze industrijskih objekata u pogledu zaštite od vanrednih događaja, a u prvom redu Zakon o zaštiti rizika od katastrofa i upravljajnju vanrednim situacijama (Sl. Glasnik 87/18) i njegova podzakonska akta.  Pored toga, u ovom delu rada detaljno se razmatraju specifični  problemi u implementaciji tih normi u svakodnevnom radu i životu industrisjkih kompleksa.

Jedan od ključnih aspekata spremnosti za vanredne situacije jeste izrada planskih dokumenata koji regulišu postupanje u slučaju vanrednih događaja, u prvom redu procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja.  Planska dokumenta za SEVESO postrojenja pored ranije pomenutih sadrže i planove zaštite od udesa, a u slučaju SEVESO postrojenja višeg reda i eksterne planove zaštite od udesa za teritoriju gde je postrojene stacionarno. Ova dokumenta obuhvataju različite scenarije, od prirodnih katastrofa do tehnoloških nesreća, i predstavljaju osnovu za brzo i efikasno delovanje. Nažalost, praksa pokazuje da mnoga industrijska postrojenja, uprkos postojanju ranije pomenutih dokumenata, često ne testiraju primenu planova, što dovodi do nedovoljno pripremljenih i koordiniranih odgovora u vanrednim situacijama. Razrada ove problematike pokazuje razliku između teorijskog i praktičnog pristupa bezbednosti u industriji, gde često dolazi do zapostavljanja praktične primene dokumenata i procedura. 

Rešenje ovog problema leži u adekvatnom obučavanju zaposlenih i rukovodstva na svim nivoima, kao i podizanja spremnosti u mirnodopskim uslovima za strategijsko, taktičko i operativno delovanje u vanrednim situacijama. Kontinuirana edukacija vodi ka postizanju visokog nivoa spremnosti. Međutim, mnoge kompanije zanemaruju ovaj segment, fokusirajući se uglavnom na dokumentaciju, što u stvarnosti može dovesti do nesnalaženja i haosa, odnosno rađanja panične psihologije mase u trenutku stvarne vanredne situacije.

Kroz analizu konkretnih studija slučaja, rad istražuje stvarne primere iz prakse, kao što su poplave, požari,  zemljotresi i pandemija COVID-19, i njihovu ulogu u oblikovanju strategija i planova za vanredne situacije. Analizirani su odgovori velikih industrijskih objekata u ovim situacijama, kao i problemi na koje su naišli, gubici koje su izazvali, kako bi se izvukle pouke za poboljšanje buduće spremnosti. Na primer, tokom poplava i zemljotresa, mnoge fabrike su se suočile sa problemima u infrastrukturnoj otpornosti, požari i eksplozije su nastajali usled ljudskog nemara ili ne pridržava pravila, dok je pandemija COVID-19 izložila slabosti u kriznom menadžmentu i prilagodljivosti radnih procesa na promene.

Jako važan segment koji će se obraditi je oporavak objekata i zajednice nakon vanredne situacije uz poređenje ulaganja u jačanje industrijske bezbednosti i posledica koja nastaju nakon vanrednih situacija, a sa ciljem da se predstavi koncept brz i adekvatan odgovor – minimalne posledice.

Zaključak rada ukazuje na značaj stalnog unapređivanja sistema spremnosti, koji mora biti dinamičan i prilagodljiv, kako bi se obezbedio efikasan odgovor u vanrednim situacijama. Takođe, ključna je veća integracija teorijskih i praktičnih aspekata, kako bi se osigurao efikasan odgovor na vanredne situacije i minimizirali njihovi negativni efekti. 

Ovaj rad će koristiti menadžerima, inženjerima, donosiocima odluka i svim drugim zainteresovanim stranama, a sa ciljem da se unapredi svest o važnosti preventive u bezbednosti industrijskih kompleksa.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

industrijska bezbednost, vanredne situacije, međunarodni i zakonski okviri, obuke, krizni menadžment

REFERENCES / LITERATURA:

1. International Strategy for Disaster Reduction (2005). Hyogo Framework for Action 2005-2015. United Nations.
2. United Nations Office for Disaster Risk Reduction (2015). Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015-2030.
3. Zakon o zaštiti rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Sl. Glasnik RS, br. 87/18.
4. European Agency for Safety and Health at Work. Risk Management in Industrial Facilities.
5. World Bank (2021). The Impact of COVID-19 on Global Supply Chains and Industry.
6. Nacionalni izveštaj o vanrednim situacijama u Srbiji (2023).
7. Izveštaj o požaru u fabrici Bambi, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2024).
8. Gačić, J. (2010). Civilno planiranje za vanredne situacije. Beograd: Fakultet bezbednosti.
9. De Boer, J. (1990). Definition and classification of disasters: introduction of a disaster severity scale. The Journal of emergency medicine 8(5), 591-595.
10. Jakovljević, V. (2011). Civilna zaštita Republike Srbije. Beograd: Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
11. Jakovljević, V., Cvetković, V. i Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.